Piše: Vesna Petkov
MIkroorganizmi, prevashodno bakterije, naseljavaju ljudsko telo. U našem telu ima deset puta više bakterijskih ćelija nego sopstvenih. Creva su najgušće naseljena bakterijama i u tom smislu imaju najveći značaj. Hipokrat je još, 400 godina pre nove ere, govorio da „smrt sedi u crevima“ i da je „loše varenje koren svih zla“. O mikrobiomima i disbalansu dobrih bakterija u telu za www.dobrostanje.com razgovaramo sa neonatologom, dr Tatjanom Nikolić, iz Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKCS u Višegradskoj.
Mikrobiom jedinstveni kod za svaku osobu
„Mikrobiom je specifičan i jedinstven za svaku osobu kao i otisak prsta, ista kombinacija bakterija ne postoji u više organizama. Postoji više od 1000 različitih bakterijskih vrsta koje mogu naseliti ljudsko telo, ali svaki pojedinac ima jedinstvenu kombinaciju od oko 160 mikroba. Za razliku od mikroorganizama koji naseljavaju organizam ili organ, i koje nazivamo mikrobiota, pojam mikrobiom obuhvata i njihov genom, kao i sve njihove aktivnosti u našem organizmu. Naziv je dao Joshua Lederberg, američki molekularni biolog, koji je za svoja istraživanja 1958. godine dobio Nobelovu nagradu.
Poremećaj ili disbalans mikrobioma udružen sa bolešću nazivamo „disbioza“. Veza između disbioze creva i različitih patoloških stanja naslućena je odavno, mnogo pre nego što se znalo za mikrobiom. Još je Hipokrat, 400 godina pre nove ere, govorio da „smrt sedi u crevima“ i da je „loše varenje koren svih zla“. Ipak, poslednjih par dekada interesovanje za uticaj mikrobioma na naše zdravlje, i mogućnosti njegove korekcije, značajno raste, ističe dr Nikolić.
Kako bi naš organizam funkcionisao skladno neophodno je da i mikrobiom funkcioniše u skladu sa njim. Za mikrobiom kažemo da je u ravnoteži kada ima odgovarajući broj „dobrih“ bakterija i gljivica, a minimalan broj patogenih vrsta. Iako se uporedo sa rađanjem počinje i najintenzivnije formiranje mikrobioma, nauka je ukazala na činjenicu da se on formira još dok je beba u majčinom stomaku.
Kolonizacija bebinih creva počinje u maminom stomaku
„Kolonizacija creva počinje već tokom fetalnog života i nastavlja se tokom porođaja i ranog detinjstva. Hipoteza da je materica sterilna, koju je početkom dvadesetog veka postavio franscuski pedijatar Tisje, dugo je ostala dogma i svako prisustvo bakterije u uterusu se, do nedavno, smatralo opasnim po dete. Intrauterusna infekcija i inflamacija zaista predstavljaju značajan uzrok prevremenog porođaja, na šta ukazuju brojne studije. Međutim, tragovi prisustva više bakterijskih vrsta su otkrivene u krvi pupčanika, plodovoj vodi, posteljici i mekonijumu novorođenčadi rođene bez ikakvih znakova inflamacije, što sugeriše na izloženost mikroorganizmima već tokom intrauterusnog života fetusa.
Sve je više dokaza da je mikrobiom jedan od najznačajnijih faktora koji određuju naše zdravlje, s obzirom na brojne i veoma važne funkcije koje obuhvataju različite nutritivne, fiziološke, metaboličke i imunske efekte mikrobioma.
U prvim mesecima života disbioza se obično ispoljava u vidu različitih digestivnih poremećaja, uključujući i infantilne kolike (grčeve karakteristične za taj uzrast). Neposredne posledice disbioze kod deteta u razvoju mogu biti i teške infekcije, među kojima se posebno izdvaja nekrotični enterokolitis. Međutim, disbioza se dovodi u vezi i sa dugoročnim dejstvom na zdravlje čoveka, smatrajući se faktorom rizika za razvoj širokog spektra različitih patoloških stanja uključujući alergije, autoimune, kardiovaskularne i metaboličke bolesti, digestivne poremećaje, pa čak i psiholške probleme kao što su autizam, anksioznost i depresija“, kaže naša sagovornica.
Naučnici su mišljenja da su prvi mikrobi koji se nastane u našim crevima veoma značajni za stvaranje imunog sistema i kasnijeg prepoznavanja “dobrih” i “loših” bakterija.
„Prvih 1000 dana, počevši od začeća, i nadalje tokom fetalnog života, neonatalnog i odojačkog uzrasta, pa sve do kraja druge godine života, smatraju se jedinstvenim i izuzetno značajnim periodom za rast i razvoj. Ovaj period istovremeno predstavlja i veoma značajan uzrast za uspostavljanje interakcije domaćin – mikrobiom.
Mikrobiom ima veoma značajnu ulogu u uspostavljanju i održavanju imunskog sistema domaćina. U prvim mesecima i godinama života, uporedo sa razvojem mikrobioma, sazreva i imunski sistem. Tako se u sklopu disbioze, može očekivati i izmenjen imunski i inflamatorni odgovor na različite stimuluse, pa u sklopu toga veća učestalost alergija i autoimunih bolesti. Studije su pokazale da se mikrobiom odojčadi i male dece sa alergijskom konstitucijom značajno razlikuje od onih bez alergija, a posebno u zastupljenosti bifidobakterija“, kaže neonatolog Tatjana Nikolić.
Genetika, porođaj, starost bebe, ishrana
Brojni su faktori koji utiču na mikrobiotski sastav u ranom detinjstvu deteta, i to su genetska predispozicija, prelazak baktrija sa majke na dete tokom trudnoće, način završetka porođaja, gestacijska starost bebe, tretman i ishrana u prvim mesecima života.
„Način završetka porođaja je jedan od ključnih faktora za formiranje mikrobioma novorođenčeta. Za razliku od dece rođene vaginalnim putem, čiji je mikrobiom u prvim danima sličan onom u vagini i crevima majke, kod novorođenčadi rođene carskim rezom on po sastavu više odgovara majčinoj koži i hospitalnom okruženju. Tako, deca rođena carskim rezom imaju manji ukupni broj bakterija i značajno manje ili čak odsustvo bifidobakterija. Uz to, profilaktička primena antibiotika trudnici, koja je standardni pristup u sklopu carskog reza u mnogim zemljama, kao i odloženo uspostavljanje podoja, dodatno menjaju mikrobiotsku strukturu ove novorođenčadi. U sklopu disbioze novorođenčadi rođene carskim rezom, može se očekivati izmenjen imunski odgovor čak do uzrasta od 2. godine života. U sklopu toga, epidemiološke studije ukazuju na veću prevalenciju atopijskih bolesti, astme, tipa 1 diabetesa i alergije na hranu, kod dece rođene carskim rezom u poređenju sa decom rođenom vaginalnim putem, istakla je dr Nikolić.
Ishrana i primena antibiotika značajno utiču na formiranje mikrobioma kod novorođenčeta.
„Vrsta ishrane, majčinim mlekom ili mlečnom formulom, u ranom uzrastu značajno određuje kako će se formirati mikrobiom tog deteta. Pored optimalnog nutritivnog sastava i brojnih imunomodulatornih zaštitnih faktora majčinog mleka, ono je i bogat izvor prebiotika i probiotika, veoma značajnih u prevenciji disbioze. Već krajem prve nedelje života, u crevima zdrave, terminske, dojene novorođenčadi predominiraju Bifidobakterije i Laktobacilusi, za razliku od novorođenčadi hranjene mlečnom formulom čija je mikrobiota slična adultnoj i obiluje potencijalno patogenim bakterijama.
Antibiotska terapija utiče na disbalans dobrih bakterija
Primena antibiotske terapije, uz sav svoj značaj u prevenciji i lečenju bakterijskih infekcija, istovremeno predstavlja i veoma značajan faktor rizika za razvoj disbioze. Antibiotici značajno menjaju mikrobiom creva, usporavajući i otežavajući naseljavanje bifidobakterija i laktobakterija i istovremeno olakšavajući naseljavanje patogenih bakterija. Studije su pokazale da čak jedna trećina bakterija može biti uništena antibiotskim tretmanom u ranom detinjstvu. Ovako izmenjen mikrobiom može perzistirati nedeljama, pa i mesecima.
Vremenom se dizbioza koriguje. Kao i odrasli, i novorođenče i mlado odojče, ima sposobnost da nakon dejstva nekog faktora, koriguje sastav svog mikrobioma. Međutim, kako se izmenjen model kolonizacije odvijao u uzrastu kritičnom za metabolički i imunološki razvoj, to može biti osnov za razvoj različitih bolesti i imati dugoročne posledice po zdravlje. Iz tog razloga insistiramo na prevenciji disbioze, zaključuje na kraju razgovora neonatolog Tatjana Nikolić.
