PIše: Vesna Petkov
Legenda kaže da je osnivač tai čija, Čang Sanfeng i da je živeo 200 godina. Postoje tri priče o tome kako je nastala ova plemenita veština. Prema jednoj to se desilo dok je meditirao na planini Vu Dang, druga kaže da je Čang sanjao, a pak treća zagovara da je tai či nastao na osnovu njegovog posmatranja borbe zmije i ždrala. U prevodu tai či znači beskonačna veličina. Ne znamo koja je legnda tačna ali kod nas tai či postoji više od pedeset godina, i u Srbiju ga je doneo Mario Topolšek, majstor karatea i osnivač škole “Život je pokret“ . O ovoj plemenitoj veštini razgovaramo sa Vladimirom Topolšekom, sinom poznatog učitelja i nastavljačem tradicije koju je na ovim prostorima implementirao njegov otac.
„Tai čije univerzalna veština specifičnih pokreta, koja dovodi do jedinstva uma (mozga) i tela kroz pokret svih delova tela kao celine. Uz nju se postiže pravilno prirodno disanje i dubinska relaksacija, savršena ravnoteža I spoznaja unutrašnje alhemije ljudskog tela. Na taj način se organizam prirodno čisti i oslobađa od toksina i stresa, mozak dolazi u stanje aktivne budne relaksacije i svesnosti To je stanje kada se um i telo odmaraju i regenerišu, kada se u umu aktivira mudrost, inteligencija, logika, intuicija – kada mozak popravlja greške u funkcijama.
Život je pokret
Na početku je tai či imao nekoliko jednostavnih pokreta koji su bili puni esencije i predstavljali srž ove jedinstvene veštine. Kasnije, kroz vekove, nastali su mnogi pravci i mnoge škole tai či čuana, što je bilo praćeno ubacivanjem sve više pokreta, a to traje i do dan danas. Nažalost, negde usput je nestala esencija izvorne tai či čuan veštine, a samim tim i njen učinak, upoznaje nas na početku razgovora Vladimir Topolšek.
Vladimir je jedan od predstavnika škole sa dugom tradicijom, koja je nastala među prvima u Evropi. Njegov otac Mario bio je osnivač škole i ceo svoj život posvetio je izučavanju uticaja pokreta na poboljšanje kvaliteta života.
„Kao što mnogi misle, nisam počeo sa učenjem od malih nogu. Znanje nisam mogao da dobijem na poklon već sam naporno i vredno trenirao, iako mi je trener bio otac. Treninzi su bili intenzivni pogotovo kada se radilo u paru vežbe za jačanje udarnih površina.
Svaki trening Uechi ryu karate je sadržao pun kontakt te se tako sećam da sam gotovo kući uvek odlazio u modricama. Četiri godine kasnije, prvi put sam se sreo sa veštinom tai čii to na početku mojih dvadesetih godina. Otac me je jednom prilikom pitao da probamo jedan trening tai čija i ako mi se svidi možemo da nastavimo sa učenjem, ukoliko ne pokažem interesovanje ne moramo više ni da pričamo o tome. U tom uzrastu sam naravno bio pun sebe. Posle toliko godina bavljenja sportom i Ueči rju karate treninga mislio sam da mi je koordinacija odlična i da je tai či čuan ipak samo nešto što praktikuju seniori. Uprkos svom mišljenju pristao sam na taj jedan trening. Zaprepašćenje je bilo ogromno.
Na prvom treningu tai čija nisam mogao valjano da izvedem pokrete
Posle toliko udaranja, fokusera, kretanja, vežbi u paru ja ne mogu da povežem pokrete koji su krajnje spori i na prvi pogled ne tako teški za učenje. Nisam mogao da spojim levu i desnu polovinu tela, kao ni donju i gornju u jedan kvalitetan i sinhronizovan pokret. Osećaj je bio pomalo sramotan ali i dovoljno intrigantan da nastavim sa učenjem ove veštine kako bih uvideo šta se to desilo te nisam bio u mogućnosti da valjano izvedem ove pokrete. Eto, od tada pa sve do sada bavim se izučavanjem istog što mu dođe nekih skoro trideset godina, ističe Vladimir.
Šta je zapravo filozofija tai čija a samim tim i škole „Život je pokret“ i kako ova plemenita veština deluje na naše telo?
„Cela struktura mozga neraskidivo je povezana sa mehanizmom kretanja tela, a mreže neurona jačaju, rastu i šire se zahvaljujući pokretu i učenju. Svako kretanje je senzorno-motorički doživljaj koji je povezan sa ličnim razumevanjem okoline i fizičkog sveta iz kojeg učimo. Kada pokrenemo naše oči, govorimo, pokrećemo naše misli ili bilo koji deo tela mi učimo kroz aspekt kretanja.
Specifični pokreti kojim podučavamo maksimalno aktiviraju funkcije mozga i centara koji kontrolišu koordinaciju, brzinu, ravnotežu, pravilnost i sposobnost u usavršavanju nekog pokreta. Specifičan pokret mora da bude polagan, uz aktivnost celog tela i uma. Na taj način se odražva dubinska relaksacija, stimuliše i obnavlja sposobnost regeneracije mozga, stvaranje novih i popravljanje starih mreža neurona.
Okruženje definiše naše razumevanje sveta u kojem živimo te dolazimo do toga da nas naša iskustva čine pojedincima koji stvaraju naviku posmatranja sveta kroz ličnu prizmu. Upravo na taj način nastaju obrasci ograničeni ličnim mišljenjem iskustvom koji nam ne dozvoljavaju da sagledamo celinu budemo njen deo. Pošto ih je sam stvorio, čovek ih je utkao duboko u svoje biće, teško ih se oslobađa. Suprotno tome, kada kroz pravilno učenje veštine stvaramo harmoniju između uma i tela razvijamo se u prisutnosti. Kroz prisutnost razvijamo svesnost i osećaj (harmoniju između uma i emocija) te na taj način stvaramo mogućnost kreiranja novih mreža neurona i pravljenju novih, zdravih navika. Tada se telo kreće kroz prostor gotovo fluidno, bez ikakvog otpora I trenja prema silama koje nas okružuju, predstavlja nam Vladimir principe i filozofiju tai čija.
Tai či dovodi telo u balans
Pošto nam se život najčešće odvija u šestoj brzini, i nismo u prilici da osluškujemo signale koje nam šalje telo setimo ga se tek kada smo konstantno pod stresom ili pak na pragu bolesti.
„Stres u telu čini oklop. Prema nekim istraživanjima, stres kao reakcija na određenu situaciju, traje pola sata i nakon toga se raspušta energetski obrazac a hemijska reakcija polako jenjava i telo se vraća u normalu. To je jedna od nekoliko iskonskih reakcija koja ima svrhu preživljavanje. Dobra strana veštine tai či je da je dostupna svima, bez obzira na pol i godine starosti, prethodno iskustvo ili fizičku spremu. Danas ovu veštinu praktikuju i mnogi poznati sportisti kako bi bolje razumeli pokret i poboljšali svoje atletske performanse.
Kod većine ljudi u današnje vreme san i hrana nisu dovoljni da bi se um i telo regenerisali tako da ova veština predstavlja idealan alat koji može pomoći u tom slučaju. Iz ličnog iskustva znam da se ova veština pokazala idealnom i kod dece sa razvojnim poremećajima koja nisu imala moć govora. Moje kolege su godinama volonterski sarađivale sa Gerantološkim centrom Beograda pomažući seniorima da kroz ovu veštinu umanje probleme koje donosi starost. Praktično gledano primena je neograničena. Veština tai či nema kontraindikacije a benefiti na um i telo su brojni.
U današnje vreme Internet je pun relevantnih istraživanja koja potvrđuju učinkovitost ove plemenite veštine. Postoje mnoge vežbe sistematski namenjene za određene probleme ali insistiram da se praktikant upozna sa svojim telom i stekne sopstveno iskustvo harmonije uma i tela pošto bez toga pravo vežbanje se ne može ni zamisliti. Ovo vežbanje zahteva celokupnog čoveka. Praktikant mora da se razvija u prisutnosti kako bi uopšte mogao da razume i uči iz aspekta pokreta, kaže Vladimir.
Veliki seminar na planini Javor
Škola „Život je pokret“ pored redovnih časova održava i Veliki letnji seminar kojem prisustvuju brojni ljudi iz zemlje i regiona. Ove godine tai či seminar održaće se na planini Javor, koju krase izuzetne prirodne lepote.
„Koncept Velikog seminara je da se prvih pet dana intenzivno vežba tai či, dok se drugih pet dana rade vežbe ji čuan veština. Pored Velikih letnjih seminara organizujemo i tai či vikend radionice i to četiri puta godišnje gde praktikanti pored vežbanja takođe uživaju u šetnjama kroz prirodu ili u SPA uslugama hotela. Za svakoga se nađe ponešto, a da praktikantima to što radimo godi govori činjenica da gotovo svako ko je prisustvovao na jednom seminaru ili radionici počinje da dolazi na iste svake naredne godine, završava na kraju priču o tai či veštini, Vladimir Topolšek.
