Priredila: Vesna Petkov
Priča o poreklu čaja prožeta je mešavinom mitova i činjenica, obojena je konceptom duhovnosti I filozofije. Prema kineskoj legendi, car Šen Nong, otkvio je čaj 2737. godine pre nove ere. Dok je ključala voda u bašti, list sa drveta čajevac uleteo je u njegov lonac. Car je toliko uživao u ispijanju natopljene vode da je odlučio da istraži biljku. Tada je otkrio lekovita svojstva čaja.
Njihov i susedi Indijci otkriće čaja pripisuju princu Bodhi-Dharmi, indijskom svecu koji je osnovao zen školu budizma. 520. godine napustio je Indiju kako bi propovedao budizam u Kini. Da bi dokazao neke zen principe zakleo se da će meditirati devet godina bez sna. Kažu da je pred kraj svoje meditacije zaspao. Kada se probudio bio je toliko izbezumljen da je odsekao kapke i bacio ih na zemlju. Legenda kaže da je odmah nikla biljka čaja da osveti njegovu žrtvu.
Od Kine pa do Indije, Japana i Evrope
Biljka čaja, verovatno je nastala u regionima oko jugozapadne Kine, Tibeta i severne Idije. Kineski trgovci su često putovali po ovim regionima i nailazili na ljude koji žvaću listiće čaja u medicinske svrhe. U doba dinastije Tang između 618 i 907.godine konzumacija čaja je postala široko rasprostranjena. Porez na čaj koji je nametnula vlada dodatno svedoči o rastućoj popularnosti napitka, a upravo u to vreme čaj je priznat kao nacionalno piće Kine. Budistički monah Lu Ju opisao je vrste čaja, njihovu upotrebu kao i pripremu i prednosti pijenja. Spise je prožeo duhovom estetikom koja je odražavala budističke, taoističke i konfučijanske religiozne misli tog vremena. Ova učenja su bila usredsređena na tradicionalnu čajnu ceremoniju, koja je služila kao metafora za izražavanje harmonije i jednostavnosti koja ne samo da je nalagala, već je i strujala kroz ceo Univerzum. Vekovi koji su usledili postali su poznati kao romantično doba čaja.
Najpopularniji metod pripreme čaja bio je mlevenje delikatnih listova zelenog čaja u fini prah pomoću kamenog mlina. Ovaj prah, nazvan Matcha u Japanu, bio je preteča tradicionalne japanske ceremonije čaja. Matcha se priprema sa metlicama od bambusa i služi se u ručno izrađenim činijama.
Tek u vreme dinastije Ming, čaj se pripremao potapanjem celih listova u vodu, kao što se to radi danas. Marko Polo je u svojim putopisima pisao o čaju, ali se ovaj začin na evropskom kontinetu odomaćio u XVII veku. Portugalskom misionaru pripisuje se da je doneo čaj u Evropu karavanima koji su išli od Portugalije i Kine, ali se sa njim počelo trgovati tek kada su holandski moreplovci putovali za Kinu i Indiju. Čaj je rano stigao i u Rusiju karavanima koji su išli čuvenim Putem svile. Popularnost čaja proširila se u evropskim gradovima poput Londona, Pariza i Amsterdama. Ispijanje čaja bila je novina u to vreme iako je njegova visoka cena ograničavala potrošnju na kraljevske i aristokratske klase.
Čaj u pet
Englezi nisu odmah prihvatili čaj. Muškarci su ostali i dalje verni kafi, dok je moda čaja zahvatila žene koje su ga doživljavale kao blago piće. !657. godine otvorena je prva prodavnica čaja u Engleskoj. U prodavnici se prodavao čaj koji su uvezli Holanđani i doprinela je porastu njegove popularnosti u londosnkim pabovima.
Engleska kraljica Katarina od Bragance, obožavala je čaj i na dvoru je uvela koncept vremena za čaj. U 19. veku ljudi su obedovali samo dva puta dnevno. Imali su doručak koji je počinjao neposredno nakon buđenja i večeru koja je počinjala relativno kasno, oko osam časova. Vojvotkinja Ana od Bedforda obično bi postala veoma gladna između 16 i 18h, te bi tražila da joj se u odaje donese bokal čaja, komad peciva, puter i kolač. Kako to vreme ne bi provodila sama, počela je da poziva svoje prijateljice da joj se pridruže. Ostale gospe iz visokog društva su to rado prihvatile i same počele da praktikuju ovu popodnevnu naviku.
Ubrzo je čajanka u 5 postala moderan događaj među engleskom aristokratijom. Dame bi oblačile duge haljine, stavljale rukavice i šešire za ovu posebnu priliku. Pošto su i srednje i niže klase prihvatile ovu naviku, “čaj u 5” dobio je dva oblika: za više staleže služio se takozvani low tea oko 16h, a za ostale high tea oko 18h. Nazivi “low” ili “high” potiču od visine stolova za kojima je čaj služen, pošto se čaj oko 18h služio umesto večere za trpezarijskim stolom.( Izvor: https://blog.stranijezici.com/kultura/zasto-englezi-piju-caj-u-pet/)
Danas je čaj najpopularniji napitak na svetu posle vode.
Photo: Pixabay
