Piše: Vesna Petkov
Ljiljana Stupar boluje od reumatoidnog artitisa od 17 godine. Tada svestrana gimnazijalka, mlada Ljiljana bila je aktivni sportista I bavila se folklorom. Jednog jutra probudila se sa bolnim I otečenim kolenima, i nakon toga ništa više nije bilo isto. Roditelji su je odveli na ispitivanje i već u ranoj mladosti suočila se sa dijagnozom reumatoidnog artritisa.
“ U prvom trenutku pomislila sam da sam se povredila tokom treninga ali se nisam setila ni jedne situacije koja bi ukazivala da je o nekoj povredi reč. Otišla sam kod fizijatra, a nakon toga kod ortopeda. Pošto nisam imala nikakvih vidljivih povreda, uganuća, ortoped je posumnjao da je ipak reč o nekoj autoimunoj bolesti i uputio me kod imunologa. Na odeljenju imunologije dečije bolnice u Novom Sadu ostala sam dva meseca. Usledili su dani puni ispitivanja i brojnih analiza. Ubrzo sam saznala od čega bolujem – juvenalni idiopatski artritis koji se javlja u dečijem uzrastu. Lekari su mi odmah uključili terapiju koja je malo umirila bolna i otečena kolena”, kaže naša sagovornica Ljiljana Stupar.
Bolovi i otoci samo su neki od simtoma reumatoidnog artritisa
Kako su se manifestovali simptomi?
“Bol koji se javio bio je najintnzivniji tokom buđenja, kolena su bolela u mirovanju ali I tokom kretanja. Otok je bio topao, I bolno osetljiv. Ukočenost oba zgloba nakon buđenja trajala je više od trideset minuta. Moj život se menjao iz korena. Morala sam da prekinem sa svim dosadašnjim aktivnostima i obavezama, jer mi fizički bol nije dozvoljavao nikakve sportske aktivnosti niti bavljenje folklorom. Susrela sam se sa teškom autoimunom bolešću. Bila sam uplašena, tužna, i naravno nije izostalo neizbežno pitanja „zašto se baš meni ovo dešava“? Sve to je uticalo i na moje raspoloženje koje se menjalo iz dana u dan“, ističe Ljiljana.
Da li ste saznali šta je uzrok bolesti?
„Nikada nisam saznala šta je uzrokovalo moju bolest, još uvek nije dovoljno istraženo šta utiče na pojavu reumatoidnog artritisa. Naučna saznanja govore da je u 20-30% slučajeva nasleđe uzrok juvenalnog idiopatskog reumatoidnog artritisa, ostalo su faktori rizika. Lekari su mi objasnili da autoimuni poremećaj dovodi do toga da moje telo sopstveno tkivo i ćelije prepoznaje kao neprijatelje. Zbog toga reaguje imuni sistem, napada ćelije i uništava ih. Ukoliko se ne otkrije na vreme i ne leči se, može vremenom dovesti do erozije kostiju i deformiteta zglobova“,kaže ova mlada žena.
Koji su faktori rizika karakteristični za ovu bolest?
„Infekcije, stres, trauma, naporan fizički i psihički rad, primena kravljeg mleka u ishrani odojčeta, ukoliko majka ne doji dete, loš san i buđenje tokom noći, pušenje cigareta, čak i porođaj može da bude okidač da se bolest pojavi. Ne postoji pravilo kada se bolest javlja, ali prema naučnim saznanjima, tri puta češće kod žena nego kod muškaraca, i to između 45 i 60 godine. Kod mene se javila u adolescentskom periodu“, kaže Ljiljana Stupar.
Deformitet zglobova karakteristika reumatoidnog artritisa
Koji zglobovi su Vam zahvaćeni i da li je došlo do deformiteta?
„Reumatoidni artritis zahvatio je oba kolena i ručni zglob. Na žalost došlo je do deformiteta levog kolena jer je ono najduže zapaljeno. Nakon izlaska iz bolnice bol i otok desnog kolena se skroz povukao. Međutim nakon artroskopske operacije levog kolena, otok, bol i ukočenost drugog kolena su se opet pojavili. Ubrzo nakon toga, počeo je da me boli i desni ručni zglob. U 80% slučajeva kod juvenalnog idiopatskog artritisa dolazi do simetrične upale pet i više zglobova, tzv.poliartitisa, kaže Ljilja.
Da li za Vašu bolest postoji adekvatna terapija?
„Osnovni cilj lečenja je da se ublaži bol, umor i ukočenost. Takođe je neophodno smanjiti otoke, oštećenje zglobova i pojavu deformiteta. Iako sam dobila terapiju čim sam se javila lekarima, tok bolesti je takav da uprkos terapiji, može doći do deformiteta mada je i to sve individualno. U proteklih petnaest godina stiglo je do velikog napretka u lečenju juvenalnog idiopatskog artritisa. Trenutno sam na savremenoj biološkoj terapiji koju dobijam o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Moram da naglasim da mi je tretman lečenja biloškim lekovima dosta pomogao. U našoj zemlji pacijenti dobijaju biološku terapiju kada se iscrpe sve mogućnosti lečenja hemijskim lekovima koji menjaju tok reumatoidnog artritisa, ali se ipak ne dolazi do očekivanih rezultata. Reumatoidni artrits hronično oboljenje, ne može da se izleči ali može da se drži pod kontrolom. U lečenju je važno uvesti pacijenta u remisiju, da nema bolove ili da su oni minimalni, da bude bez otoka, ili deformiteta zglobova. Ukoliko to nije moguće bitno je smanjiti aktivnost bolesti. Od ključnog značaja su saveti lekara, posebno kada je reč o terapiji, kao i da se sve radi uz konsultaciju reumatologa. Važno je promeniti stil života, neophodna je pravilna i uravnotežene ishrana, osam sati sna, odmaranje tokom dana, izbegavanje infekcija. Stresova i konzumiranje cigareta“, kaže ova mlada žena.
Šetnja, plivanje i mediteranski način ishrane
Da li se bavite nekom fizičkom aktivnošću i koliko je to važno za sprečavanje napredovanja bolesti?
„ Fizička aktivnost je veoma važna kako bi se sprečila ukočenost zglobova. Ona je prilagođena mojim mogućnostima. Uživam u plivanju, i trudim se da idem koliko mi god obaveze i moja bolest dozvoljavaju. Kada je o ishrani reč izbegavam industrijski prerađenu hranu, začinjeno, gazirane sokove. Za osobe obolele od reumatskih bolesti savetuje se mediteranski način ishrane. O svemu se informišem I savete dobijam prevashodno od reumatologa. Važan izvor informacija je I “Udruženje obolelih od reumatskih bolesti Srbije” – ORS. Prateći rad udruženja naučila sam mnogo o bolesti, na taj način pomogla pre svega sebi, a onda I drugima. U podružnici HELPER u Novom Sadu koja je ogranak pomenutog udruženja veoma sam aktivna I volim da kažem da je to moja druga porodica”, naglašava Ljilja.
Koliko bolest narušava Vaš kvalitet života?
“Svako ko boluje od ove bolesti zna koliko ona može da bude teška, nepredvidiva I nemilosrdna. Bol nije samo fizički, prisutna je I psihička patnja, depresija. Osoba koja pati od reumatoidnog artritisa treba da bude izuzetno psihički jaka kako bi se nosila sa ovim problemima. Prihvatila sam svoju bolest, trudim se da živim kao da sam potpuno zdrava osoba. Zavšila sam fakultet, radim, družim se sa prijateljima, volim da čitam. Imam neke svoje rituale kako da ulepšam dan kada zglobovi baš i ne slušaju. Srećna sam jer imam punu podršku supruga, porodice i prijatelja koji su za mene uvek tu“, završava svoju priču Ljiljana Stupar.
