Piše: Vesna Petkov
Rađanje deteta predstavlja najradosniji događaj u srećnoj i zadovoljnoj porodici. Dugo očekivani porođaj se bliži, prisutna je radost, ushićenje ali i mala doza strepnje. Emocije su pomešane međutim postoji još jedno pitanje. Na koji način se poroditi, vaginalno ili carskim rezom? I da li je to pitanje kojim će se baviti buduća mama ili je pak odluka lekara? Da li je u Srbiji postalo pomodarstvo poroditi se „carskim rezom“ s obzirom na činjenicu da se više od 30% porođaja završi upravo tako? Brojke govore da je to skoro duplo više od preporučenih 10 – 15 % medicinski opravdanih carskih rezova po kriterijumu Svetske zdravstvene organizacije. O ovoj temi razgovaramo sa dr Nemanjom Stojanovićem iz bolnice Avala, koji se našao na listi 15 najomiljenijih ginekologa u Srbiji.
Indikacije za carski rez
„Carski rez predstavlja operativno završavanje trudnoće. Za ovu vrstu porođaja postoje indikacije koje se dele na apsolutne, relativne i proširene. Apsolutne predstavljaju ona stanja gde je nemoguće ženu poroditi prirodnim, vaginalnim putem i kada je pozitivan ishod trudnoće po majku i dete jedino operativno završavanje odnosno carski rez. To su one situacije kad je položaj ploda u materici takav da se dete ne može roditi normalnim putem ( poprečni položaj ploda), kada je porodjaj nemoguć zbog prednjačeće posteljice ploda koja opstruiše izlaz iz materice, kod postojanja deformiteta karlice majke i kod postojanja promena u maloj karlici (tumora) koji sprečavaju normalan prolazak ploda pri izlazu iz karlice“, naglašava dr Nemanja Stojanović.
Kada je reč o proširenim i relevantnim indikacijama u pitanju su druge komplikacije porođaja koje mogu da dovedu do ozbiljnih posledica po zdravlje ploda i majke, kao i posebna stanja majke poput hroničnih bolesti. U svim ovim slučajevima se lekar odlučuje na carski rez kao jedini ili najbolji način završavanja trudnoće u datom trenutku.
„Posledinjih decenija imamo veliki broj trudnoća nastalih vantlesnom oplodnjom gde se primenjuje operativno završavanje trudnoće najčešće zbog ploda kako se ni na koji način ne bi rizikovalo da dođe do pojave komplikacija porođaja koje bi se odrazile na stanje i dalje zdravlje deteta. Takođe i kod trudnoća koje su blizanačke, ili sa više dece, pribegava se hirurškom završetku porođaja zbog bezbednosti majke i dece. To su najčešće planirani carski rezovi kada je izvesno da je to jedini način završavanja trudnoće.
https://www.hopkinsmedicine.org/health
Prirodni porođaj – najbezbedniji i najzdraviji
Najbezbedniji i najzdraviji i za bebu i majku je prirodni, vaginalni porođaj. Svaki vaginalni porođaj može se smatrati i probnim porođajem jer nije retkost da krene prirodni porađaj a završi se carskim rezom. U tim situacijama procena akušera je najbitnija kada je reč o tome šta je najbezbednije i za majku i za bebu pa se često donosi odluka za carski rez.
Tehnika izvodjenja carskog reza od njegove prve primene do danas je usavršena, takodje procedura pre i posle carskog reza je značajno izmenjena u posledjih nekoliko decenija a naročito u 21. veku pa je i mogućnost komplikacija smanjena na vrlo niske procente. Medjutim, i dalje se carski rez smatra ozbiljnom operacijom jer podrazumeva otvaranje trbuha kao i rez na materici radi ekstrakcije ploda pa samim tim i povećanu mogućnost komplikacija koje mogu da uslede. Komplikacije u toku i posle carskog reza mogu biti toliko ozbiljne i smatraju se jednim od najtežih hirurških komplikacija za rešavanje. Srećom retko se završavaju histerektomijom ( hirurškim uklanjanjem materice) a izuzetno retko smrtnim ishodom pacijentkinje. Zahvaljujući napredovanjem tehnologije i medicinskih saznanja kao i hururške tehnike ove situacije su izuzetno retke. Zbog široke upotrebe carski rez je postao prilično bezbedan mada je i dalje apsolutno pravilo da je pravi izbor za porodilje prirodan, vaginalni porođaj“, ističe dr Stojanović.
Jedan od razloga zašto je zdraviji prirodni, odnosno vaginalni porođaj je i činjenica da je neophodna primena anestezije kada je reč o hirurškom završavanju trudnoće. Za carski rez se može koristiti opšta anestezija I regionalna ( epiduralna ili spinalna).
Spinalna anestezija pruža mogućnost prvog kontakta majke i bebe
„ Za pacijentkinju je najbolja neka od regionalnih anestezija ( spinalna ili epiduralna) iz više razloga. Kao prvo oporavak posle spinalne anestezije je brži, pacijetkinja je sve vreme budna tokom carskog reza čime je i prvi kontakt majke I deteta potpuno ostvariv kao i pri normalnom porodjaju što ima dalekosežne dobre posledice i za majku I za novorodjenče. Nadam se da će se opšta anestezija potpuno izbaciti iz upotrebe osim u izabranim posebnim slučajevima. Ovakav pristup u potpunosti imamo u Opštoj bolnici Avala gde radim jer se svi carski rezovi rade u spinalnoj anesteziji dok se u opštoj rade samo na izričit zahtev pacijentkinje ili iz medicinskih indikacija.
Ukoliko je lekar procenio da je trudnoća iz bilo kog od navedenih razloga rizična, i da treba trudnoću završiti carskim rezom on se radi u terminu porođaja što se definiše kao period tri nedelje pre i dve nedelje posle očekivanog termina porođaja. Najbolje je uraditi carski rez što bliže definisanom terminu porođaja zbor zrelosti ploda i kao i drugih organskih sistema. Nekada je težina deteta na rođenju manje važna u odnosu na zrelost pluća i drugih organa. U našem narodu je uvreženo mišljenje da je težina mnogo važna pa ponekad pitaju koliko je dete teško pa tek onda da li je sve proteklo u najboljem redu. Međutim, ponekad se rode krupne bebe koje završe u inkubatoru zbog nezrelosti pluća. Ovo se najčešće dešava kod majki koje su dugogodišnji dijabetičari“, navodi primere iz dugogodišnje prakse dr Nemanja Stojanović.
Oporavak nakon carskog reza
Oporavak nakon carskog reza je duži nego posle vaginalnog porođaja. Nekoliko dana nakon operacije porodilja može očekivati blagu vrtoglavicu i mučninu, ali sve je individualno i zavisi od stanja pacijentkinje. Takođe preporuka je da mame slušaju savete medicinskog osoblja kada je oporavak u pitanju.
„Oporavak posle carskog reza traje inicijalno 4 nedelje jer je period zarastanja rane kako vidljive na koži tako i reza na materici i na slojevima trbušnog zida takodje u trajanju od 4 nedelje. Potrebno je izbegavati dizanje teškog tereta do 12 nedelja posle carskog reza. Nakon toga se pacijetkinja vraća u potpunosti normalnim aktivnostima. Prvih deset dana posle carskog reza žena nastavlja svakodnevno funkcionisanje uz umerene aktivnosti. Rana na koži se ne tretira posebno nakon uklanjanja gaze a to je posle 2 do 3 dana. Ovo važi samo u slučajevima kada ne postoje znaci infekcije. Posle skidanja konaca a to je posle 7 do 10 dana od carskog reza savetuje se normalno pnašanje bez teških fizičkih napora. Rana se može tretirati različitim pomoćnim sredstvima koji mogu ubrzati zarastanje sa smanjenjem ožiljnih promena na koži iz čisto estetskih razloga i po savetu lekara. Nakon isteka 12 nedelja ukoliko se žena bavila fizičkim aktivnostima i rekreativnim sportom može da nesmetano da nastavi sa istim. Prvi seksualni odnose ne savetuju se pre isteka 40 dana od carskog reza. Kontrola kod ginekologa savetuje se posle uspostavljanja regularnog ciklusa, a to znači nakon dobijanja dva do tri menstrualna krvarenja a najdalje godinu dana od porođaja ukoliko se do tada ne uspostavi normalan ciklus. U tom slučaju se radi PAP test i eventualno kolposkopija sa ginekološkim i po potrebi ultrazvučnim pregledom“ ,kaže na kraju razgovora ginekolog Nemanja Stojanović.
