PIše: Vesna Petkov
Ulcerozni kolitis spada u grupu inflamatornih bolesti creva u kojoj se nalazi i Kronova bolest. Zahvata samo sluznicu debelog creva i po tome se razlikuje od Kronove bolesti koja je kompleksnija i može zahvatiti svaki deo digestivnog trakta, naglašava prof. dr Dino Tarabar, načelnik gastroenterologije u bolnici „Dr Dragiša Mišović“.
Ulcerozni kolitis zahvata sluznicu u kontinuitetu dok Kronova bolest zahvata delove creva na preskok, odnosno između obolelih delova digestivnog trakta možemo naići i na potpuno zdrave delove, bez prisustva bolesti.
Simptomi ulceroznog kolitisa
Simptomi koji upućuju da se radi o ulceroznom kolitisu su bolovi u stomaku, učestale prolivaste stolice koje traju duže od mesec dana, sa primesama krvi, hitni pozivi na stolicu. Često pacijenti koji pate od ulceroznog kolitisa imaju povišenu temperaturu a bolest se manifestuje u vidu upalno izmenjenih zglobova na rukama i nogama, gnojnih promena na koži u predelu nogu ili crvenih ovalnih promena u vidu pečata po koži podlaktica. Kod nekih pacijenata prisutan je i uveitis, upala očiju. Teži oblik bolesti praćen je gubitkom težine i poremećajima u psihičkom stanju, kaže prof. dr Dino Tarabar.
Naučnici još uvek nisu ustanovili zbog čega nastaje ulcerozni kolitis. Smatra se da osobe koje obole imaju genetsku predispoziciju i da dolazi do preteranog imunološkog odgovora na bakterije koje se već nalaze u crevima. Javlja se gubitak tolerancije na domaće, saprofitne bakterije koje žive u tom delu digestivnog trakta. Istraživanjima je utvrđeno da je bolest češće prisutna kod osoba koje su rođene carskim rezom, koje su još u detinjstvu ili kasnije bili često izloženi antibioticima i nesteroidnim antiupalnim lekovima, prezaštićene osobe u kontaktu sa spoljnom sredinom, ljudi koji konzumiraju hranu sa puno šećera, aditiva i prženu masnu hranu.
Uzrok nastanka ulceroznog kolitisa još uvek nije poznat
Kako nas dosadašnja saznanja upućuju da na vreme mislimo o ovoj bolesti, preporučujemo da se forsira vaginalni porođaj,uvek kada postoje indikacije za to, jer beba odmah po rođenju dolazi u dodir sa saprofitnim bakterijama. Majkama savetujemo da ne preteruju sa sterilisanjem životnog prostora upotrebom alkohola i drugih dezinfekcionih sredstava, jer se time onemogućava da dete stvara toleranciju na bakterije iz svoje sredine. Ukoliko ne stekne imunitet u najranijem periodu, prezaštićeno dete će u kasnijem životnom dobu pri kontaktu sa takvim bakterijama, reagovati burnom upalnom reakcijom, koja je karakteristična za ulcerozni kolitis, ističe prof. dr Tarabar.
Takođe, ne preporučuje se preterana upotreba antibiotika tokom života, jer oni oštećuju crevnu floru, smanjuju njenu raznolikost i tako se povećava rizik nastanka ove bolesti. To važi i za lekove koji spadaju u grupu nesteroidnih antiinflamatornih lekova (diclofen, ibuprofen…) jer svojim dejstvom mogu oštetiti sluznicu creva stvarajući ulceracije, krvarenja iz digestivnog trakta.
Zdrava hrana preduslov za zdrava creva
I ishrana je jedan od faktora rizika kada je reč o ovoj bolesti. Pržena hrana poput hamburgera i krompira kao i zasićeni šećeri nepovoljno utiču na crevnu floru i povećavaju rizik za pojavu ulceroznog kolitisa. Naši preci, pre 100 godina nisu konzumirali ovakvu vrstu hrane i ova oboljenja su bila izuzetno retka. Kada je civilizacijski razvoj doveo do promena u jelovniku došlo je do eksplozije Inflamatornih bolesti creva u industrijalizovanim, zapadnim zemljama, dok je procenat oboljevanja u ruralnim i nerazvijenim krajevima sveta i dalje nizak (Afrika). U ovim zemljama ishrana je drugačija i nivo higijene je snižen.
Dijagnostika upalnih bolesti creva (ulcerozni kolitis i Mb Crohn) se postavlja na osnovu kliničke slike, labaratorijskih analiza i endoskopskih pregleda sa obaveznom biopsijom obolele sluznice creva. Neophodno je pre svega, da lekari, naročito u primarnoj zaštiti, prepoznaju na vreme potencijalno obolele od ovih bolesti. To se odnosi na pacijente koji dolaze na pregled i žale se na učestale prolivaste stolice koje traju više nedelja, praćeno primesama krvi u stolici uz bolove u trbuhu, gubitak u telesnoj masi, znacima i simptomima anemije, eventualno prisistvo temperature. Takvim pacijentima se prvo rade labaratorijske analize i traže parametri upale u vidu ubrzane sedimentacije, povišenog faktora upale CRP, prisustva anemije (nizak hemoglobin, MCV, gvoždje, feritin). Zlatni standard za postavljanje dijagnoze ove bolesti je svakako biopsija sluznice debelog creva kao i dela tankog creva koji je dostupan tokom kolonoskopije,ističe naš sagovornik.
Komplikacije ulceroznog kolitisa
Tokom trajanja ove bolesti mogu se javiti i komplikacije poput perforacije creva, suženja lumena koji dovodi do zapetljavanja creva, kod pojave fistula koje ostavaruju kontakt s drugim organima (bešika, vagina, koža ) neophodno je primeniti hiruršku intervenciju.
Pacijent koji boluje od ulceroznog kolitisa mora sprovoditi dijetetski režim ishrane posebno u aktivnoj i akutnoj fazi bolesti. Veoma je važno da se pacijent odmara, pravilno hrani i na pravilan način priprema hranu. Ishrana podrazumeva češće i manje obroke u toku dana – doručak, ručak, večeru i dve užine. Preporučuje se grilovanje, dinstanje i kuvanje hrane. Obrok ne sme da bude preobilan i konzumiran na brzinu. Hranu je potrebno dobro sažvakati jer sam proces varenja započinje u ustima. Najvažniji savet je da imate hranljivu i uravnoteženu ishranu, a ona podrazumeva unos dovoljne količine belančevina, kao i složenih ugljenih hidrata, kako biste održali težinu i snagu. Veoma je važno i da se svakodnevno unosi dovoljno tečnosti, minimum dva litra na dan, da bi se sprečila dehidriranost.
https://www.cancer.gov/publications/dictionaries/cancer-terms/def/gastrointestinal-system
Prepoznavanje hrane koja dovodi do relapsa bolesti može pomoći smanjenju učestalosti i ozbiljnosti simptoma ulceroznog kolitisa. Ljudi koji pate od ove bolesti treba da izbegavaju začinjenu hranu (biber, ljutu papriku, ljute soseve) rafinisani šećer, sirovo voće i povrće, kofein, čokoladu, alkohol, gazirana pića, hranu koja sadrži sumpor ili sulfate (sir, sušene kajsije, suvo grožđe, suve šljive, kikiriki, testeninu, hleb, crveno meso, pivo, vino, slatkie sokovie, mleko), meso bogato mastima. Veoma je važno da se pacijent odmara, pravilno hrani i na pravilan način priprema hranu.
Lečenje inflamatorne bolesti creva – ulceroznog kolitisa
U zavisnosti od stadijuma bolesti koji može biti blag, umereno težak, težak i fulminantan primenjuje se terapija. Kod blažih slučajeva ulceroznog kolitisa upala se može kontrolisati perapratima 5ASA koji deluju antiupalno u lumenu creva. Ukoliko se rezultat ne postiže uključujemo kortikosterioide kako bi bolest uveli u mirnu fazu, ali terapija se primenjuje najduže tri meseca u kontinuitetu. Za održavanje bolesti preporučujemo imunosupresive.Kod najtežih oblika ulceroznog kolitisa primenjuju se i ciklosporini za uvođenje u remisiju. Ukoliko terapija imunosupresivima ne da rezultate uključuju se lekovi iz klase anti TNF preparata koji blokiraju tumor nekrotizirajuću faktor koji se smatra pokretačem upale creva.
Ovo je veoma efikasna terapija, namenjena primeni u najtežim slučajevima. Ponekad se uključuju i kao prvi izbor u lečenju ukoliko se radi o pacijentima sa težim stadijumom bolesti. U Srbiji postoje i lekove iz klase antiadhezivnih molekula kojim se blokira ulazak leukocita u zonu inflamacije i ovaj mehanizam je pokazao značajnu efikasnost uz minimalne neželjene efekte lečenja u obe bolesti.
https://www.niddk.nih.gov/health-information/digestive-diseases/digestive-system-how-it-works
