Aplikacija “Šta je to predijabetes?”
U svetu živi oko 318 miliona ljudi sa predijabetesom, a 90 odsto od tog broja nisu ni svesni da imaju ovo stanje. Zabrinjava činjenica da su mladi ljudi u sve većem riziku, istakao je akademik Nebojša Lalić, na promciji aplikacije “Predijabetes test” I sajta www.yourprediabetes.info pokrenutih u okviru kampanje “Tvoj predijabetes” sa ciljem da se ljudi više informišu o ovom oboljenju I preuzmu mere prevencije kako ne bi došlo do pojave dijabetesa tipa 2.
“Predijabetes je stanje organizma gde vrednosti šećera u krvi pre obroka mogu biti iznad normalnih, ali nedovoljno visoko da ukazuju da je u pitanju dijabetes. U Srbiji svaka deseta osoba ima predijabetes, a verovatnoća da će osoba u ovom stanju u roku od pet godina razviti šećernu bolest je 20 do 50%, dok 36 odsto ljudi u Srbiji ne zna da boluje od dijabetesa. Kao rezultat poremećaja lučenja I odgovora na insulin, kod nekih osoba je onemogućeno pravilno održavanje nivoa šećera u krvi. Veliki problem je što ovo stanje protiče bez simptoma pa ljudi ni ne znaju da imaju bar dva faktora koji upućuju na pojavu dijabetesa, ističe prof. dr Lalić.
“Ova aplikacija nudi mogućnost da ljudi urade kratak test u vidu upitnika na svojim mobilnim telefonima, i ako im pokaže da su u riziku od pojave predijabetesa i dijabetesa neophodno je da se obrate lekaru, naglasila je prof.dr Aleksandra Jotić, endokrinolog u Institutu za endokrinologiju KC Srbije.
„U riziku za pojavu predijabetesa su osobe starije od 45 godina, prekomerne telesne težine, visokim vrdnostima krvnog pritiska i holesterola koji se nedovoljno bave fizičkom aktivnošću. Veliku ulogu igra i genetska predispozicija za ovo oboljenje.
Vrednosti šećera u krvi obično variraju od 3,8 mmol/L do 7 mmol/l. Organizam ima svoj kontrolni sistem koji održava nivo šećera u krvi u strogo kontrolisanim granicama. U fazi predijabetesa osoba može biti i do 10 godina a da to ne zna, jer uobičajenim merenjem šećera na tašte rezultat iz krvi može biti dobar, a tek dva sata nakon obroka da postane povišen, što ostaje neotkriveno. Svetska zdrastvena organizacija preporučuje da treba meriti glikozilirani hemoglobin (HbA1c), koji pokazuje prosek šećera u krvi poslednja tri meseca. HbA1C daje pouzdanije informacije o regulaciji glikemije nego pojedinačno merenje nivoa glukoze u krvi. Vrednosti HbA1C od 6 do 6,4% ukazuju na predijabetes, istakla je endokrinolog Aleksandra Jotić.
Način života važan za prevenciju predijabetesa
„Zbog današnjeg načina života u opasnosti od predijabetesa, a kasnije i dijabetesa, su mladi starosti između 20 i 39. godina starosti, zbog čega će, kako kažu naši eminentni stručnjaci, do 2040. godine, na planeti živeti pola milijarde ljudi sa predijabetesom.Prema standardima medicinske zaštite protiv dijabetesa, odrasli bez simptoma mogu da se testiraju na predijabetes sa 45 godina, i da ponavljaju test na svake tri godine nakon toga, ukoliko su rezultati testiranja u nivou normalnih vrdnosti. Pak, odrasli koji imaju prekomernu telesnu težinu, i imaju jedan ili više faktora rizika, poput genetike, kardiovaskularnih oboljenja, hipertenzije, kao i žene sa sindromom policističnih jajnika trebalo bi obavezno da se testiraju i u dogovoru sa svojim lekarom pokrenu proces menjanja životnih navika, naglašava prof. dr Teodora Beljić, endokrinolog u KBC „Zvezdara“ u Beogradu.
Ukoliko saznate da imate predijabetes, dodaje dr Beljić, uradili ste dobru stvar, jer to stanje kada se rano otkrije, može često samo uz promenu životnih navika da se reguliše i da uz pomoć lekara sačuvate vaše zdravlje. Promene u načinu života mogu odložiti, a kod nekih osoba i sprečiti razvoj dijabetesa.
Svetska zdravstvena organizacija ističe da gubitak 5 do 7% telesne težine, može pomoći u sprečavanju da predijabetes uznaprduje i razvije dijabetes tipa 2. Rezultati jedne studije pokazuju da je promenom načina života smanjen rizik od razvoja dijabetesa za 58% kod ljudi sa predijabetesom u roku od četiri godine od dijagnoze ovog stanja. Učesnici studije imali su intnzivno savetovanje i motivacionu podršku za poboljšanje ishrane i fizičku aktivnost.
Sportski trener i nutricionista Lara Bojanić naglašava da je kod predijabetesa, uvođenje malih promena u ishrani i uvođenju fizičke aktivnosti od ključnog značaja.
“Fizička aktivnost pomaže vašem telu da bolje kontroliše nivo šećera u krvi. Samo 30 minuta dnevno, umerenog do brzog hoda, pet dana u nedelji, može da pomogne u sprečavanju nastanka predijabetesa”, istakla je.
Zdrava ishrana i fizička aktivnost
„Zdrava ishrana podrazumeva konzumiranje više voća i povrća u bar dva obroka dnevno. Riba bi trebalo da bude na meniju dva puta nedeljno, a kada je reč o mesu, važno je jesti piletinu i od crvenih mesa preporučuje se junetina. Treba izbegavati prženje hrane, a iz upotrebe izbaciti konditorske proizvode i gazirana pića. Obroke treba služiti u manjim porcijama kako biste izbegli unošenje velike količine hrane, a zdrave grickalice, poput oraha, badema i lešnika svedite na 7-8 komada dnevno“,kaže nutricionista i fitnes trener Lara Bojanić.
Pušenje može povećati rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, posebno ako vam je već dijagnostikovan predijabetes. Ono smanjuje protok krvi u vaše mišiće i podiže nivo stresa. To sve povećava rizik od rezistencije na insulin. Preliminarna istraživanja takođe sugerišu da nikotin utiče na kontrolu šećera u krvi.
Dijabetes je ozbiljna bolest koja uzrokuje brojne komplikacije poput bolesti srca, bubrega, promene na očnom dnu kao i promene na perifernoj cirkulaciji. Zbog toga je veoma važno povesti računa da do ovih promena ne dođe.
Globalno istraživanje sprovedeno tokom pandemije Kovida 19 pokazalo je da 79 odsto ljudi nije znalo kako da pristupi pouzdanim medicinskim informacijama o predijabetesu ili terapiji ukoliko je lečenje bilo potrebno. Profesor Lalić je istakao da je pandemija korona virusa i kod nas uticala na kvalitet lečenja pacijenata obolelih od dijabetesa, pa je na neko vreme i prevenciju ove bolesti stavilo u drugi plan.
„U Srbiji postoji nacionalni konsenzus, nacionalni vodiči, kao i program za prevenciju dijabetesa tipa 2, koji obuhvata i predijabetes. To je dobra osnova koju treba primeniti. Širenje sesti o postojanju predijabetesa je važno za proces prevencije, u kojem aktivno učestvuje i država.
