Procenjuje se da 350 miliona ljudi širom sveta živi sa poremećajem štitaste žlezde, dok čak 60% njih ostaje nedijagnostikovano. Ovi poremećaji mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje, ali njihovi simptomi često mogu biti zbunjujući i lako se mogu pomešati sa simptomima drugih oboljenja. Koji su to tehnološki napredni alati koji se danas koriste za dijagnostiku, a koji su došli i u Srbiju, predstavljeno je na konferenciji u organizaciji Srpskog tiroidnog društva, uz podršku udruženja pacijenata Krila u nama i kompanije Merck, održanoj u Palati nauke u okviru Međunarodne nedelje štitaste žlezde.
Procene pokazuju da u Srbiji svaka deseta osoba pati od poremećaja rada štitne žlezde, koji se može javiti kako kod dece, tako i kod odraslih. Jedan od najvećih izazova, ne samo za pacijente već i za lekare, jeste otežano prepoznavanje simptoma, budući da su oni često nespecifični i maskirani. Štitna žlezda ima ključnu ulogu u organizmu jer kontroliše celokupan metabolizam kroz proizvodnju tiroidnih hormona, koji snabdevaju tkiva energijom i omogućavaju normalno funkcionisanje organa. Zbog toga je pravilno funkcionisanje štitne žlezde od izuzetne važnosti, a u slučaju poremećaja posebno su ugrožene funkcije mozga.
Postoje tri osnovne grupe poremećaja štitne žlezde: dve se odnose na poremećaje funkcije (pojačan ili oslabljen rad žlezde), dok treća obuhvata promene u građi štitne žlezde. Najčešći su upravo strukturni poremećaji, koji se manifestuju pojavom čvorića.Kako ističe prof. dr Miloš Žarković, endokrinolog sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije, utvrđeno je da se sa starenjem promene u strukturi štitne žlezde javljaju sve češće – kod osoba starijih od 80 godina prisutne su u čak 70% slučajeva.
Tihi ubica
Veliki problem kada je reč o poremećajima rada štitaste žlezde jeste to što ljudi često ne prepoznaju da „nešto nije u redu“. Hipotireoza se obično razvija postepeno, pa se pacijenti s vremenom naviknu na simptome koje imaju i ne povezuju ih odmah sa štitnom žlezdom.Simptomi koji mogu ukazivati na poremećaj uključuju: lupanje srca, gubitak telesne težine, anksioznost i pojačano znojenje.
„Pacijenti koji dolaze kod nas najčešće navode da su imali probleme sa koncentracijom, bili su neraspoloženi, i povremeno su osećali treperenje srca“, navodi stručnjak.Kako bismo pravovremeno reagovali i pružili adekvatnu pomoć, ključno je postavljati prava pitanja i, uz odgovarajuću laboratorijsku analizu krvi, precizno utvrditi stanje i odrediti odgovarajuću terapiju.
Kada štitna žlezda ne proizvodi optimalnu količinu tiroidnih hormona, osim već opisanih simptoma, mogu se javiti i brojna druga, često zanemarena stanja koja značajno utiču na kvalitet svakodnevnog života.Među njima su promene raspoloženja, zatvor, bolovi i oštećenja u mišićima, problemi sa kvalitetom kose i noktiju, izmenjen izgled očiju, izostanak menstruacije, otežano gutanje, pa čak i poteškoće sa plodnošću.”, ističe prof. dr Žarković.
Veštačka intligencija u službi zdravlja
Veštačka inteligencija sve više ulazi u sve pore našeg svakodnevnog života, uključujući i oblast medicine. Njena primena može značajno doprineti ranijem i preciznijem dijagnostikovanju problema sa štitnom žlezdom.
Korišćenjem algoritama mašinskog učenja i analize velikih količina medicinskih podataka, veštačka inteligencija može pomoći u prepoznavanju obrazaca koji ukazuju na poremećaje funkcije štitne žlezde, čak i u ranim fazama kada su simptomi nespecifični ili prikriveni. Takođe, AI može analizirati rezultate laboratorijskih testova, ultrazvuka i drugih dijagnostičkih procedura kako bi lekarima pomogla u postavljanju tačne dijagnoze i personalizaciji terapije.Pored toga, sistemi bazirani na veštačkoj inteligenciji mogu unaprediti praćenje toka bolesti i reagovanje na terapiju, čime se pacijentima obezbeđuje efikasnija i individualizovana zdravstvena zaštita.
„Sve veća učestalost tiroidnih bolesti dovodi do velikog opterećenja lekara. Veštačka inteligencija može brzo analizirati složene medicinske podatke sa velikom preciznošću. Cilj da se pomogne lekarima i pacijentima sa da se brže i preciznije postave dijagnoze i personalizuje plan lečenja“, izjavio je prof. dr Miloš Žarković, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije i dodao „Vrlo je značajno TSH proveravati jednom godišnje kod pacijenata koji imaju dijabetes, kardioloških pacijenata koji su na terapiji, kod autoimunih bolesti, osoba sa pozitivnom porodičnom anamnezom tiroidnih bolesti. Takiže pažnju treba da obrate i pacijenti izloženi jonizujućem zračenju kao i žene koje planiraju trudnoću ili su trudne treba proveriti TSH u skladu sa preporukama lekara“.
„Simptomi kao što su umor, zaboravnost, opstipacija, suva koža, gde čovek po njima teško shvati da zapravo i ima oboljenje, zamaskirani su i nespicifični i zato i organizujemo kampanje podizanja svesti kako bi se ukazalo na ovaj problem“, izjavila je prof. dr Biljana Nedeljković Beleslin, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.
Personalizovani pristup pacijentu
„Ne smemo zaboraviti da specijalne kategorije pacijenata, a to su starije osobe, trudnice i deca, imaju specifičnost zbog odstupanja od uobijčajene kliničke slike poremaćaja rada štitaste žlezde koja se viđa u opštoj populaciji, specifičnosti u dobijanju rezultata i kriterijuma za lečenje. Veštačka inteligencija omogućuje personalizovani pristup u tretiranju ovih grupa što vodi boljem, preciznijem i kvalitetnijem odlučivanju lekara u njihovom tretiranju“, izjavila je prof. dr Jasmina Cirić, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.
„Preko 60% populacije ima neku vrstu nodusa koja je najčešće beznačajna. Neki nodusi mogu da prouzrokuju nepravilan rad štitaste žlezde, zatim veliki nodusi mogu da pritiskaju strukture vrata, i treća stvar je maligni potencijal promena nodusa. Važno je nodus na ispravan način pregledati. U ultrazvučnom pregledu veštačka inteligencija može da pomogne, jer je to sistem koji koristi algoritme za porepoznavanje nekih obrazaca, te i on može da ukaže na sumnju na mlignitet, a korišćenjem možemo da objektivizujemo dijgnozu da se unapredi preciznost, kao i da kod mladih lekara pomaže u učenju“, doc. dr Mirjana Stojković, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.
„Sa aspekta pacijenta želela bih da iznesem da su poremećaji rada štitaste žlezde značajni, jer na to nam ukazuju i brojne aktivnosti koje se sprovode poput novih dijagnostičkih metoda i testova, koji omogućavaju precizna merenja uz pomoć veštačke inteligencije“,izjavila je Bojana Jedoksić, predsednica udruženja pacijenata „Krila u nama“.
Kampanja “Deo koji nedostaje”, ima za cilj da podigne svest o važnosti pravilnog funkcionisanja štitaste žlezde i da osnaži ljude da prepoznaju simptome, potraže pomoć lekara i obave redovne lekarske preglede. Nepravilan rad štitaste žlezde bi mogao da bude “Deo koji nedostaje” u slagalici vašeg zdravlja.
Photo by: Freepik
Photo by: Stetoskop
Photo by: Agencija Keynote
