Piše:Vesna Petkov
Parkinsonova bolest je progresivna neurodegenerativna bolest tj. bolest u kojoj dolazi do progresivnog propadanja ćelija mozga u bazalnim ganglijama koje luče neurotransmiter dopamin. Prema procenama od nje boluje oko 10 miliona ljudi širom sveta, dok u Srbiji, Parkinsonovu bolest ima blizu 14.000 ljudi. U Srbiji prvi sučaj Parkinsonove bolesti opisan je u Srpskom lekarskom glasniku, jednom od najstarijih medicinskih časopisa u Evropi. Čuveni lekar i pisac Laza Lazarević, u njemu je opisao slučaj abadžije iz Požarevca koji je imao simptome upravo ove bolesti. Na svetski dan borbe protiv Parkinsonove bolesti o ovoj temi razgovaramo sa neurološkinjom, dr sc med. Goricom Đokić, iz klinike Meliora Medica.
Parkinsonova bolest je neurodegenerativna bolest, dolazi do propadanja ćelija mozga. Koji su to simptomi koji ukazuju da postoji ova bolest?
“Parkinsonova bolest je progresivna neurodegenerativna bolest tj. bolest u kojoj dolazi do progresivnog propadanja ćelija mozga u bazalnim ganglijama koje luče neurotransmiter dopamin. Bazalni ganglije su povezane sa različitim funkcijama, uključujući kontrolu voljnih motoričkih pokreta, uslovno učenje, pokrete očiju, kogniciju(upamćivanje, pamćenje, rezonovanje,planiranje…) i emocije.
U ranim stadijumima Parkinsonove bolesti, može se videti bezizražajno lice, kod nekih pacijenata izostaće pokreti ruku pri hodu, promeniće se govor pa će postati tih, sliven, nekome će podrhtavati ruka. Prisutnost simptoma, njihov intenzitet i učestalost zavise od pacijenta do pacijenta. S obzirom na to da su simptomi u početku blaži, često ih osobe koje imaju problem ni ne primećuju. Porodica je ta koja najčešće primeti promene u facijalnim ekspresijama, govoru ili pokretima.
Simtomi nisu samo fizičke prirode
Pored fizičkih promena, pacijenti sa Parkinsonovom bolešću često imaju simptome depresije, javljaju se strahovi poput “šta ako ne budem mogao da brinem o sebi, kakav će biti moj život sada.” Anksioznost se obično javlja u početnim fazama bolesti, kada još uvek nemaju dovoljno infromacija o njoj pa gube motivaciju za život. Zabrinutost dovodi do poremećaja spavanja, umora i nedostatka energije. Neki pacijenti imaju problema sa kontolom bešike, opstipacijom, promenom krvnog pritiska sa vrtoglavicom. Ponekad se javlja i bol u celom telu koji nema realnu osnovu već je verovatno posledica napetosti i straha. Iako se simptomi Parkinsonove bolesti pogoršavaju tokom vremena, lekovi mogu značajno popraviti simptome i usporiti tok bolesti”, ističe doktorka Gorica.
Podrhavanje ruku – ponekad i celog tela
“Ljudi koji primećuju da im se dešavaju neki od ovih simptoma trebalo bi da se obrate lekaru i urade kompletnu dijagnostiku kako bi na vreme započeli terapiju i usporili tok bolesti. Simptomi Parkinsona mogu uključivati
- Tremor- ritmičko podrhtavanje šake ili prstiju koje postoji čak i u mirovanje. Ponekad se javljaju i pokreti palca i kažiprsta u vidu trljanja što se zove tremor kotrljanja tableta.
- Bradikinezija- usporeno kretanje, skraćivanje koraka, usporenost pokreta, otežano ustajanje iz stolice, povlačenje stopala pri hodu.
- Rigiditet- ukočenost mišića koja se može pojaviti u bilo kom delu tela.
- Poremećaj držanja i ravnoteže- pognuto držanje sa čestim padovima ili zanošenjem pri hodu.
- Gubitak automatskih pokretapri hodu kao što su zamahivanje rukama, treptanje ili osmeh.
- Promene govora- govor može postati tih, sliven, ubrzan,monoton.
- Promene u rukopisu- sa drhtavim rukopisom i smanjivanjem slova.
- Problemi sa žvakanjem i gutanjem u kasnijim fazama bolesti
Izloženost zagađenom vazduhu i hemijskim supstancama
“Parkinsonova bolest može se javiti kod ljudi bez očigledne porodične istorije, odnosno nemaju u genetskom nasleđu ovu bolest. Ukoliko je pak reč o nasleđu, obrazac nasleđivanja se razlikuje u zavisnosti od gena koji je izmenjen. Ako je uključen gen LRRK2 ili SNCA, poremećaj se nasleđuje po autozomno dominantnom obrascu, što znači da je jedna kopija izmenjenog gena u svakoj ćeliji dovoljna da izazove poremećaj (gen od jednog roditelja). Za pojavu Parkinsonove bolesti mogu biti uključeni i geni PARK7, PINK1 I PRKN, i tada se bolest nasleđuje autozomno recesivno. Ova vrsta nasleđa znači da obe kopije gena u svakoj ćeliji moraju imati varijantu da izazovu poremeća j, odnosno oba roditelja nose gen, ali su oni bez simptoma, naglašava doktorka Đokić.
Od Parkinsonove bolesti češće obolevaju muškarci, a dokazano je da samo jedan udarac u glavu može da bude uzročnik pojave bolesti. Zbog toga često u poznijim godinama od Parkinsona pate fudbaleri ili sportisti koji se bave porilačkim veštinama poput boksa. Kod osoba kod kojih nije očigledna genetska predispozicija faktori rizika za Parkinsonovu bolest su starost jer se ona obično javlja u srednjoj ili kasnoj životnoj dobi, a rizik se povećava s godinama. Takođe, ljudi koji su bili izloženi toksinima, pesticidima, herbicidima ili nekom idustrijskom zagađenju mogu da obole od ove bolesti.
Nadoknada dopamina ublažava simptome bolesti
Karakteristične promene u mozgu osoba sa Parkinsonovom bolešću uključuju prisustvo Levijevih tela unutar moždanih ćelija koja su mikroskopski markeri Parkinsonove bolesti. Alfa-sinuklein koji se nalazi u Levijevim telima u zgrudanom obliku predstavlja važan fokus među istraživačima Parkinsonove bolesti. Pošto se kod Parkinsona radi o manjku dopamina,neurotransmitera, terapijom se nadoknađuje ili direktno utiče na receptore na koje dopamin deluje. Glavna terapija za Parkinsonovu bolest je levodopa. Nervne ćelije koriste levodopu za proizvodnju dopamina kako bi nadoknadile sve manje količine ovog neurotransmitera u mozgu. Najbolja je kombinacija sa karbidopom koja sprečava ili smanjuje neke od neželjenih efekata terapije napr.mučnina, povraćanje, nizak krvni pritisak i nemir, ali i smanjuju količinu levodope potrebnu za poboljšanje simptoma.
Iznenadni prestanak uzimanja leka može imati ozbiljne neželjene efekte. Postoje i lekovi koji se kombinuju sa ovom sa ciljem da se ujednači koncentracija levedope tokom dana što sprečava ili smanjuje pojavu tzv. “on” kada je pacijent dobro jer je tek popio lek i “off” fenomena kada je pacijent loše jer se efekat leka skratio na sat ili dva.
Kod pacijenata koji nemaju povoljan odgovor na terapiju levodopom postoji opcija duboke stimulacije mozga sa 85-90% poboljšanja. Postoje istraživanja i sa terapijom matičnim ćelijama za sada bez objektivnih rezultata, kaže naša sagovornica neurološkinja Gorica Đokić.
Kako poboljšati kvalitet života?
Suočavanje sa dijagnozom bolesti za pojedine ljude je veoma teško. Mnogi nisu u stanju da prihvate novonastalu situaciju i često upadaju u depresivna stanja. Veoma je važno na početku bolesti, kada prođe prvobitni šok, uhvatiti ritam i nastaviti sa uobičajenim rutinama. Za ljuudi koji pate od Parkinsonove bolesti veoma je važno da povedu računa o ishrani, da konzumiraju hranu sa više vlakana, i da unose dovoljno tečnosti kako ne bi došlo do usporenog rada creva. Takođe, sakodnevne šetnje, lagani fitnes, pa čak i ples pomažu u održavanju pokretljivosti i gipkosti tela. Iako Parkinson nije izlečiiv, uz primenu adekvatne terapije, podršku bliskih ljudi i okruženja, bolest može da se drži pod kontrolom.
