PIše: Vesna Petkov
Danas se podsećam po ko zna koji put šta je u životu važno, a šta prolazno. Da li ću ikada naučiti, nisam sigurna, ali pokušavam svakog dana svog novog života, evo već sedmu godinu. Hvala svima koji mi u tome pomažete. Bez vas bi bilo mnogo teže. Hvala i onima koji otežavaju ili su otišli i koji su mi zapravo pomogli da se sklonim iz svega sto mi donosi nemir. “ Ovako govori Dijana, supruga, majka dve tinejdžerke, i grafički dizajner. Ali i žena koja se suočila sa karcinomom dojke, i bila “jača od mRaka”.
Napipala čvorić u dojci dok je radila kampanju
Dijana je žena koja je posvećena svojoj porodici i karijeri. Supruga, majka dve tinejdžerke, grafički dizajner sa strašću prema umetnosti i detaljima. U njenom životu, ljubav prema porodici i umetnosti uvek su se preplitali, stvarajući sliku žene koja je balansirala između svojih umetničkih i poslovnih stremljenja i uspešne i zdrave porodice. Međutim, život ne ide uvek onako kako mi zamišljamo. Dijana je, poput mnogih žena, verovala da je zdrava i da je njen život jednostavan: posao, svakodnevne aktivnosti vezane za decu i supruga, povremeni izlasci sa društvom i jutranje šetnje sa njenim mopsom Božom. A onda je jednog dana, tokom redovnog samopregleda otkrila promenu na levoj dojci. Da ironija bude veća, u tom trenutku radila je dizajn za kampanju o karcinomu dojke.
„Imala sam 42. godina kada sam tokom tuširanja napipala promenu na dojci. Baš tih dana radila sam na projektu koji se bavio upravo ovom temom, što me podsvesno nateralo da uradim palpatorni pregled. Odmah sledećeg dana otišla sam do Doma zdravlja gde sam uradila ultrazvuk dojki. Doktorka koja me pregledala zaključila je da je sve u redu i preporučila mi da dođem na kontrolu za godinu dana.
Osećaj je nije prevario
Zvučalo je kao olakšanje, ali ipak nisam mogla da potisnem neki osećaj nesigurnosti. Unutrašnji glas govorio mi je da bi trebalo da potražim drugo mišljenje. Promena na dojci mi nije izlazila iz glave, i uprkos njenoj preporuci da se opustim, nisam mogla da se pomirim sa idejom da čekam godinu dana bez dodatnih ispitivanja. Neki unutrašnji osećaj mi je govorio da bi trebalo da uradim detaljnije preglede. Stručno mišljenje zatražila sam od doktora Ivana Markovića sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, i nakon sedam dana dobila sam pravu dijagnozu – maligni karcinom dojke“, priča na početku našeg razgovora Dijana.
„U mom slučaju, put do uspostavljanja dijagnoze nije bio dug. Srećom, tumor je bio u početnoj fazi, što me dodatno učvrstilo u mojoj veri da će biti sve u redu. Svi znamo šta znači reč karcinom, da se od toga umire, da nema izlečenja,i da su šanse za preživljavanje veoma male. Ja sam imala dodatno iskustvo, pošto mi je od ove bolest preminuo otac, te sam imala priliku da vidim koliko je ta bolest nemilosrdna. Trebalo mi je nekoliko dana da shvatim šta se dešava, ali kao majka dve male devojčice nikako nisam mogla da dozvolim da padnem u očaj. Osećala sam bes prema nevidljivom neprijatelju koji ne bira i dolazi iznenada. Znala sam da me očekuje velika borba koja je zahtevala ne samo fizičku snagu već i emocionalnu izdržljivost “, kaže ova mlada hrabra žena.
Dijana je odlučila da karcinom ne definiše njen život. Od trenutka kada je dobila dojagnozu, pa do završetka lečenja, bila je, kako kaže kampanja u kojoj je učestovala, “jača od mRaka”.
Žena jača od (M)Raka.
„Nakon saznanja od čega bolujem, dijagnozu sam saopštila porodici i obećala da ću dati sve od sebe da pobedim bolest. Rekla sam im da sada nije vreme za suze. Porodica mi je pružila nesebičnu podršku, kako tokom intervencije, tako i kasnije, tokom zračenja i hormonske terapije .U svakom trenutku bili su uz mene. Zračenja sam dobro podnela, imala sam promene na koži koje su bile bolne, ali to je beznačajno u odnosu na ono što nosi hemioterapija, koju sam na sreću izbegla. Ušla sam u prevremenu menopauzu, ali psiha je često bila na ispitu. Misli su se rojile, „da li ću preživeti, mogu li ozdraviti, i šta će biti posle?“
Put koji sam prošla nije bio nimalo lak. Toga sam bila svesna prilikom saznanja da bolujem od raka, a sada sam još svesnija. To iskustvo vas zauvek promeni. Život ne može nikada biti isti kao pre dijagoze, ali to ne znači da je gori. Pre neki dan sam pročitala post na Instagramu i to upravo oslikava moje misli i osećanja kada je reč o ovoj bolesti:
„Nikada se u potpunosti ne oporaviš od ideje da u tvom telu nešto raste van tvoje volje, i preti da ti preuzme telo i uništi ga, kidajuéi ga deo po deo hirurškim skalpelom. Nikad ne zarasteš. U operacionoj sali uklone deo tebe, a u bolničkoj sobi ostaviš deo sebe i to je najbolje objašnjenje onoga što se desi” Ja bih samo dodala, da je dobro oprostiti se od tog dela sebe, i naći snage za dalje. Mnogo je razloga za to, treba samo naučiti gledati u budućnost,“ ističe Dijana Stevanović.
Naša sagovornica je aktivistkinja Ženskog centra Milica koji pruža podršku ženama obolelim od karcinoma dojke i radi na unapređenju položaja i kvaliteta života žena suočenih sa ovom bolešću.
„Moja poruka svim ženama je da bar jednom godišnje odu na pregled, jer je rak koji se dijagnostikuje u ranoj fazi izlečiv. Ovo nije bolest koja će proći sama od sebe. Ne negujte bolest, idite na preglede jer su šanse u tom slučaju mnogo veće, poručuje na kraju razgovora hrabra i odlučna Dijana.
Photo: Privatna arhiva
Photo:Nebojša Babić za Ženski centar Milica
