Procenjuje se da od hepatitisa C u svetu boluje oko 58 miliona ljudi, godišnje se otkrije oko 1,5 miliona novih slučajeva. U Srbiji je prevalenca oko 1,13% u odnosu na broj stanovnika, odnosno oko 100 hiljada ljudi ima hronični hepatitis C. Prekretnicu u lečenju ovih pacijenata donosi pojava savremene terapije, zahvaljujući kojoj je ovo oboljenje moguće izlečiti u potpunosti. Od pre dve godine ova terapija dostupna je i pacijentima u Srbiji, naglasila je prof. dr Ivana Milošević, infektolog u Klinici za infektologiju Kliničkog centra Srbije.
Hepatitis C je upala jetre, tačnije infekcija koja je nastala zbog prisustva virusa hepatitisa C u krvi. Virus može da bude prisutan u skoro svim telesnim tečnostima, krvi, pljuvački, urinu, semenoj tečnosti, vaginalnom i cervikalnom sekretu. Prenosi se parenteralnim putem odnosno putem krvi. Nakon inkubacije 50 do 100 dana nastaje akutna infekcija. Ona najčešće prolazi neprimećeno, kao asimptomatska forma bolesti i nakon 6 meseci, ukoliko se ne leči, u 80% slučajeva dolazi do hroničnog hepatitisa, istakao je prof. dr Tomislav Preveden, infektolog u KC Vojvodine, na tribini posvećenoj ovoj bolesti.
U prvim fazama hroničnog hepatitisa C takođe se ne javljaju nikakvi znakovi prisustva bolesti, i može da prođe više od 7 godina dok se ne pojave prvi simptomi a tada je bolest već u poodmakloj fazi, najčešće ciroza ili karcinom jetre. Promene mogu biti i na bubrezima ili žlezdama sa unutrašnjim lučenjem, kao i na koži i krvnim sudovima.
Kako se dobija hepatitis C?
Hapagtitis C može dobiti svako, ali su neke grupe ljudi u povećanom riziku za zaražavanje ovom bolesti. Rizične grupe su:
- Osobe koje su primale transfuziju krvi, pacijenti na dijalizi, medicinsko osoblje koje je u kontaktu sa obolelim osobama;
- Osobe obolele od hemofilije
- Korisnici intravenskih droga
- Promiskuitetne osobe koje često menjaju partnere,
- Osobe koje žive sa nekim ko ima Hepatits C, kao i bebe kod kojih se bolest prenosi preko majke.
Hepatitisom C može se zaraziti svaka osoba ukoliko dođe u kontakt sa zaraženom krvlju, najčeše preko otvorne rane ili oštćenja kože. Najčešće ni ne sanjamo koje su to sve situacije koje nas mogu dovesti do zaražavanja Hepatitisom C, ali rizična mesta su centri za tetovažu i pirsing, kozmetički tretmani poput depilacije, manikira, pedikira, kao i hirurške, stomatološke i endoskopske intervencije obavljene nesterilisanim ili nedovoljno strilisanim instrumentima, ističe prof. dr Preveden.
Među najčešćim pacijentima su narkomani i promiskuitetne osobe, koje su zbog prirode zaražavanja često stigmatizovani. Ne smemo zaboraviti da je ovo 21. vek i da ne možemo na taj način govoriti da li smo za ili protiv za lečenje ovih pacijenata. Posebno što je reč o mladim osobama koje nakon izlaska iz kruga pakla u kojem su se našli, žele da se leče i sebi omoguće kvalitetniji način života. Lečenje i lekovi treba da budu dostupni svim grupama ljudi, bez obzira na istoriju njihove bolesti zavisnosti, naglašava prof. dr Ivana Milošević.
Kako se otkriva hepatitis C?
Hepatitis C se otkriva veoma kasno. Najčešće su to ljudi oko 40 godina koji virus nose već više od 7 godina, zaista retko otkrivamo one koji su u ranoj fazi bolesti. Virus se otkriva testiranjem, koje je dostupno u svim referentnim ustanovama i gradskim zavodima za javno zdravlje.Ukoliko se posumnja na hepatitis C, lekar će najčešće predložiti da se uradi biopsija jetre kojom se utvrđuje stepen oštećenja jetre.
U Srbiji je veliki problem što nismo u situaciji da bolest otkrijemo na vreme. Kako bolest dugo vremena ne daje nikakve simptome, obično nam se javljaju pacijenti u poodmaklom stanju bolesti, pa nismo mogli da odgovorimo adekvatnim lečenjem. Situaciju je dodatno otežavalo to što od 2011, kada se pojavila savremena terapija nismo bili u mogućnosti da je primenjujemo kod naših pacijenata jer nije bila na pozitivnoj listi. Naši pacijenti koristili su kombinaciju interferona i ribavirina koja se primenjuje jednom mesečno.
Terapija je teška i pacijenti su se često žalili da se osećaju kao da su na hemioterapiji. Osećali su malaksalost, mučninu, često imali temperaturu, poremećaj krvne slike, anemiju. Zbog nus pojava brojni pacijenti su prekidali trapiju a kod nekih nije davala pozitivne rezultate na rani virusološki odgovor, odnosno nije delovala na njihov tok bolesti. U zavisnosti od reakcije pacijenata kod nekih smo morali da smanjimo dozu lekova, ili pak da prekinemo ukoliko u roku od tri meseca nije davala rezultate, a učinak na virus hepatitisa C bio je samo 50%. Takođe je bila i komplikovana procedura dobijanja terapije, pa mi pacijenta nakon prvog pregleda vidimo ponovo tek za tri meseca, istakao je prof. dr Tomislav Preveden, infektolog u KC Vojvodine.
Prve količine savremene terapije, čija je efikasnost i do 99%, za potpuno izlečenje pacijenata sa Hepatitisom C dobili smo 2018. godine, ali u nedovoljnim količinama. Bila je namenjena samo pacijentima sa najtežim oblicima, odnosno sa cirozom i karcinomom jetre, kaže prof. dr Ivana Milošević, infektolog na Institutu za infektologiju KC Srbije.
U svetu se smanjuje broj zaraženih hepatitisom C
Svetska zdravstvena organizacija, smatrajući da je hepatitis C javno zdravstveni problem, odlučila je 2015. godine da napravi strategiju za eliminaciju ove bolesti. Strategija je urodila plodom, i u svetu se smanjuje broj zaraženih zbog bolje i brže dijagnostike novih pacijenata kao i zbog upotrebe savremene terapije čijom primenom se postižu odlični rezultati. Prevalenca, odnosno ukupan broj obolelih u Srbiji, procenjuje se na 1,13% i taj broj odgovora jednom prosečnom srpskom gradu, kada poredite u odnosu na broj stanovnika, ističe prof. dr Ivana Milošević.
Statistika kaže svoje, ali da li mi vidimo sve te pacijente? Ne vidimo, jer bolest ide bez simptoma, kasno se javljaju, a onda obično dođu sa cirozom ili karcinomom jetre. Tada je već kasno. Svetska zdravstvena organizacija kaže da skoro 300 hiljada ljudi godišnje umre od ovih teških bolesti.
Na inicijativu Ministarstva zdravlja osnovana je radna grupa za kontrolu hepatitisa C, koja je pripremila Nacionalnu strategiju za kontrolu hepatitisa, a koja ima za cilj da isprati preporučenu strategiju Svetske zdravstvene organizacije, o kontroli ove bolesti. Strategija je u proceduri usvajanja, i očekujemo da ćemo dobiti zeleno svetlo za skrining i otkrivanje osaba sa hepatitisom C, a nakon toga da primenimo adekvatno lečenje.
Od 2018. savremena terapija primenjivana je samo kod 60 pacijenata godišnje i to sa najtežim oboljenjima. Lekari su se nalazili na velikim mukama kog pacijenta da preporuče za ovaj vid terapije. Mišljenja sam da nijedan lekar ne treba da dolazi u ovu situaciju, da bira među svojim pacijentima ko će dobiti najsavremeniji lek. Do 2011. godine Srbija je pratila savremene trendove u lečenju bolesnika sa hepatitosom C, išli smo u korak sa svetom. Sledi stagnacija, novim lekovima uglavnom smo lečili pacijente preko donacija farmaceutskih kuća. Tako smo izlečili veliki broj pacijenata koji su bili na dijalizi.
Hepatitis C je virus koji često mutira i to je razlog zašto nemamo vakcinu. Upravo zbog tih promena imamo više vrsta, ili genotipa. Najrasprostranjeniji su genotipi 1 i 3. Kod nas 65% pacijenata ima genotip tipa 1, a 1/4 genotip tipa 3. Kom genotipu pripada obolela osoba veoma je značajno odrediti kako bismo znali koju vrstu terapije treba primeniti. Savremeni lekovi, odnosno pangenotipski, deluju na skoro sve genotipove virusa hepatitis C. Nova terapija je zaista revolucionarna, uspeh lečenja je skoro 100% posebno u terapiji pacijenata kod kojih bolest traje kratko i nemaju uznapredovali oblik bolesti.
Primena terapije traje od osam do dvanaest nedelja, pacijenti izlečeni izlaze iz zdravstvenog sistema. Ukoliko bolest nije uznapredovala oni više ne moraju da posećuju hepatologe. Neželjeni efekti terapije su minimalni. Posle dužeg vremena svi naši pacijenti biće u prilici da se leče inovativnim lekovima o trošku zdravstvenog osiguranja.
Prvi put u istoriji medicine mi smo u mogućnosti da izlečimo jednu hroničnu bolest. 2020. godine Nobelova nagrada za medicinu dodeljena je dvojici lekara koji su otkrili hepatitis C. Ovom prilikom Tomas Perlan, generalni sekretar Nobelovog komiteta rekao je da je njihov rad prekretnica koja bi mogla da spase živote milionima ljudi širom sveta. U rasponu od trideset godina, otkriven je virus i lek koji može da iskoreni ovu bolest, naglašava prof. dr Ivana Milošević, infektolog na Institutu za infektologiju KC Srbije.
