PIše: Vesna Petkov
Nema osobe koja bar jednom nije rekla “boli me celo telo” pritom ne znajući odakle potiče taj bol. Šta je uopšte bol I zašto ga ljudi na različite načine doživljavaju I podnose? Prema definicija Svetske zdravstvene organizacije “bol je neprijatno čulno ili emocionalno iskustvo povezano sa stvarnim ili potencijalnim oštećenjem tkiva, ali je takođe individualan I subjektivan doživljaj prouzrokovan I drugim faktorima, poput udaraca, ili pak uzrokovan emotivnim i psihološkim stanjima.
Pacijenti se upravo zbog bola najčešće javlaju lekaru. On može varirati u intenzitetu, trajanju, tipu ispoljavanja a posebno po načinu doživljavanja bola. Postoje osobe koje imaju visok prag bola i mogu mnogo da izdrže, ali ima i onih drugih koji bol doživljavaju veoma intenzivno. Bol ima i zaštitnu ulogu jer upozorava čoveka da bi trebalo da se obrati lekaru i otkrije uzork postojećih tegoba. On nas opominje da nešto nije u redu, a koliko je čest najbolje govori podatak da 20% naše populacije ima neki hronični bol. Mi smo nacija koja najčešće pati od bolova u leđima, i to u 80% slučajeva.
Bol je neprijatna emocionalna reakcija na oštećenje tkiva ili organa, ali ne daje svako oštećenje bol. Kod diskus hernije javljaju se izrazito jaki bolovi, najčešće duž noge, ali kod brojnih pacijenata ustanoviljeno je da boluju od diskus hernije a nisu osećali nikakav bol. Zašto je to tako? Da li će se bol pojaviti zavisi od opšteg stanja orgnaizma, emocionalnog stanja ili uticaja drugih sadržaja.
Bol se može klasifikovati na obični (nocioceptivni) i neuropatski. Nocioceptivni nastaje zbog direktnog oštećenja tkiva, prilikom udarca, opekotine il nekog preloma, dok se neuropatski bol vezuje za oštećenje nerava različitim agensima. U zavisnosti od dužine trajanja bol možemo podeliti na akutni – traje do tri meseca, i hronični kada je bol prisutan duži vremenski period. Ukoliko ovaj problem traje godinama, to više nije simptom nego bolest.
Kako se uspostavlja dijagnoza?
Da bi se pacijenti pravilno lečili neophodno je uspostaviti dobru dijagnozu, odnosno ustanoviti odakle dolazi bol i zašto se javlja? Doktor tokom razgovora sa pacijentima treba da sazna: od kada je bol prisutan, gde je lokalizovan, da li se širi i gde? Bitno je saznati kakvog je karaktera bol, tup ili oštar, da li je pisutno žarenje, pečenje, bockanje ili probadanje? Značajno je saznati i kolika je jačina bola na skali od 0 do 10.
Tokom pregleda utvrđuju se bolne tačke, i u 80-90% slučajeva može se postaviti prava dijagnoza. Kod nekih pacijenata potrebna je dodatna dijagnostika, rendgen, skener, magnetna rezonanca i laboratorijske analize.
Kako lečiti bol u leđima
Kod nekih ljudi se već posle dvadesete godine života javljaju ozbiljna oštećenja kičme, bolovi se manifestuju u donjem delu leđa, dolazi do pojave diskus hernije ili spondiloze. Između četrdesete i šezdesete godine kod 20% populacije nastaju degenerativne promene na međupršljenskim zglobovima i na samim pršljenovima. Ukoliko se ovi problemi adekvatno ne leče, dolazi do oštećenja nerava koji izlaze iz kičme i razvoja hroničnih bolova u vratnom i slabinskom delu leđa. Takođe javljaju se trnjenje i bolovi u nogama, žarenje i pečenje u stopalima, pacijenti se otežano kreću i imaju loš san.
Prvi nivo terapije usmeren je na lečenje bola kombinacijom odgovarajućih analgetika. Zatim se prelazi na uzrok bolesti a, to su najčešće neki reumatski procesi. Blokade koje se daju u bolno mesto, osim što značajno smanjuju bol, u kombinaciji sa antireumaticima zaustavljaju napredovanje reumatskog procesa. Vitamini i lekovi za ishranu nerava oporavljaju oštećene nerve i njihov efektat je fantastičan čaki kod najstarijih pacijenata sa teškim deformitetima i oštećenjima kičme.
Zglobovi i kolena
Bolovi u zglobovima leče se na sličan način kao i bolovi u leđima. U prvim fazama bolesti primenjuju se manje doze kortikosteroida i antireumatika kako bi se zaustavilo napredovanje reumatskog procesa. Nakon lečenja pacijentima se savetuje fizikala terapija koja će oporaviti obolele zglobove. Zdrav zglob je samo onaj koji se pokreće pa su veoma važne šetnje i fizička aktivnost. Kretanje ishranjuje zglobove i čini ih vitalnim.
Kada je reč o izraženim reumatskim promenama na kolenima primenjuju se preparati hialuronske kiseline koji ishranjuju zglobne hrskavice, podmazuju zglob, što pacijentima omogućava lakše kretanje.
Šta je neuropatski bol?
Neuropatski bol je bol nerava izazvan različitim agensima, mehaničkim, termičkim, hemijskim ili infektivnim. Manifestuje se u određenoj regiji u obliku žarenja, pečenja, bockanja, mravinajnja, trnjenja. Neuralgija je jedan od najjačih bolova nerava i ispoljava se kao ubod noža ili udar struje. Osobe koje pate od ove vrste bolova suočavaju se i sa strahovima, depresijom, česte su promene raspoloženja, zaokupljene su sobom i svojim problemima i zbog toga ređe stupaju i u međuljudske odnose. Anksioznost i gubitak volje doprinose pogoršanju bolova te se stvara jedan začaran krug telesnih i duševnih patnji koje znatno narušavaju kvalitet života pacijenta.
Najčešće neuralgije su postherpetična i trigeminalna neuralgija. Ovi bolovi javljaju se kod dijabetičara, ali su česti i kod hroničnih degenerativnih oštećenja kičmenog stuba. U terapiji neuropatskog bola primenjuju se lekovi za ishranu nerava putem infuzija, kako bi se ubrzao proces oporavka nervnih vlakana.
Traumatski bolovi su akutni, traju po nekoliko dana ili nedelja. Kod mlađih osoba lečenje je lako i brzo, dok je kod starijih osoba taj proces dugotrajniji. Povrede koštano-mišićne muskulature imaju dobru prognozu jer je oporavak uglavnom potpun. Degenerativne promene koje se javljaju kod starijih ljudi, sporije se leče. Bol može da se izleči ali su promene obično trajne. Visoka uspešnost izlečenja je kod funkcije zglobova i priklještenih i pritisnutih nerava oštećenih degenerativnim promenama.
Primena anestezije
Znanje iz oblasti anestezije pomaže dase bolje sagleda stanje pacijenta I mehanizme nastajanja bola, a da bi terapija bila efikasnija neophodno je da lekar dobro poznaje dejstvo medikamenata u terapiji bola. Inače, kada je o anesteziji reč, znamo da postoji opšta i epiduralna. U opštu anesteziju uvode se pacijenti prilikom hirurških intervencija, pacijent je potpuno uspavan, nije svestan dešavanja oko sebe i ne oseća nikakav bol. Tokom primene epiduralne anestezije, pacijent je potpuno svestan, ali mu je donji deo tela nepokretan i u donjim ekstremitetima ne oseća nikakav bol. Manje doze epiduralne anestezije daju se i trudnicama, tako da žena nema bolove, a aktivno učestvuje u porođaju. Epiduralna anestezija može se primenjivati I u terapiji bola, posebno kod pacijenata koji imaju amputirane delove tela, posle povreda, ali kod nas se ovaj vid lečenja nedovoljno koristi.
Photo: Freepik
