Pripremila: Vesna Petkov
Prema podacima Svetske zdravtvene organizacije više od polovine odrasle populacije uzrasta od 18 do 65 godina, imala je najmanje jedan napad glavobolje u poslednjih godinu dana. Karakteriše ih blag do umeren bol jakog intenzita, koji u manjoj ili većoj meri može biti onsposobljavajući. Glavobolje utiču na svakodnevno životno funkcionisanje, narušavaju kvalitet života i iziskuju finansijske troškove. Pogađaju ljude svih uzrasta, rasa, socijalnog-ekonomskog statusa te predstavljaju problem javnog zdravlja na globalnom nivou. Osim toga one vode ka drugim bolestima osobe koja pati od glavobolja, kaš što su anksioznost i depresija.
Vrste glavobolja
Postoje primarne i sekundarne kategorije glavobolja. Primarne glavobolje predstavljaju poremećaj sam za sebe, i uključuju migrenu, glavobolju tenzionog tipa, trigeinalne autonomne i ređe tipove primarnih glavobolja. Najčešće se javljaju tenzione glavobolje i migrena. Sekundarne glavobolje su posledica drugih bolesti poput vaskularnih poremećaja, infekcije, boelsti uha, oka, sinusa, zuba, psihijatrijskih poremećaja. Ove glavobolje nastaju i usled povrega glave i vrata, ili pak upotrebe nekih supstanci ili lekova, odnosno apstinecije od istih.
U zavisnosti od učestalosti javljanja mogu biti epizodine, koje traju manje od 15 dana mesečno, ili hronične koje traju 15 dana mesečno tokom najmanje tri meseca uzastop. Hronična glavobolja pogađa od 1-2,5% svetske populacije i povedzana je sa većom onespsobjenošću, lošiji kvalitetom života i značajnim troškovima.
Većina glavobolja mogu se efikasno lečiti na nivou primarne zaštite. Na globalnom nivou glavobolje su potcenjene, nedovoljno prepoznate i neadekvatno lečene. Obično se obraćamo farmaceutu da nam preporuči neki lek u saniranju problema koje izazivaju.
Najčešće glavobollje su tenzione i javljaju se od 30_70% slučajeva. Ovu vrstu glavobolje karakteriše bol poput pritisska ili stezanja, blagog do umerenog intenziteta, bez pogoršanja prlikom umerenih fizičkih aktivnosti. Osobe koje pate od glavobolja ovaj bol opisuju kao da imaju kaiš oko glave ili klješta koja ih stežu. Trajanje ataka može biti od 30 minuta do 7 dana. Može se javiti i osetljivost na svetlost ili na buku i jake glasove. Faktori koji uzrokuju preopterećenost mišića vrata i glave mogu biti okidači za napad, kao što su nepravilan položaj tela prilikom sedenja ili spavanja, neispavanost, umor, stres, psihička napetost.
Migrena
Migrena se složen neurološki poremećaj koja uzrokuje umerene do jake glavobolje, obično na jednoj strani glave. Procenjuje se da se javlja oko 14,4% posto ljudi u svetu, ili vše od milijardu ljudi. Žene su podložnije migrenoznim napadima. Često je povezana sa drugim bolestima, kao što su kardiovaskularna oboljenja, psihijatrijski i poremećaji spavanja. Može značajno da utiče na kvalitet života i onesposobi osobu za obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Uzrok migrena nije još u potpunosti razjašnjen ali se smatra da postoje nervne i vaskularne promene koje su uzročno-posledično povezane. Novija istraživanja su pokazala da je migrena moždani poremećaj sa ključnim događajem u neuronskim putevima trigeminalnog živca. Napad migrene karakteriše umeren do jak, bol, puslirajućeg intenziteta koji se pogoršava sa rutinskim fizičkim aktivnostima. Napadi traju od 4 do 72 sata kada su nelečeni, ili neuspešno lečeni.
Kod oko trećine pacijenata javlja se aura u trajanju od 5-60 minuta, uglavnom pre samog napada ili tokom glavobolja. Auru karakterišu vizuelni poremećaji poput geometrijskih figura koje blješte, vizuelnih halucinacija ili iskrivljenih slika predmeta. Ponekad se javlja osećaj mravinjanja, utrnulost šake ili usana, jezika i lica.
Migrena se najčešće javlja kod odraslih osoba uzrasta od 30 do 40 godine života. Pri napad migrene može da se dobije već u adolescentskih godinama i tokom puberteta. Uzrok mogrena često je povezan sa genetskim faktorima. Osobe koje imaju porodičnu anamnezu migrena imaju tri puta veću verovatnoću da dobiju migrenu od onih kod kojih ne postoji porodična istorija.
Od migrene više pate žene
.Prema statističim podacima ustanovljeno je da žene imaju tri do četiri puta veće šanse da dožive migrenu nego muškarci.
Pojedine namirnice, napici, određeni faktori životnog stila, lekovi, spoljašnji faktori i menstrualni ciklus mogu pojačati napade migrene. Među bolestima koje izazivaju migrenu su diabetes, dislipidemija, odnosno visok nivo LDL holesterola, visok pritisak, gojaznost.
Neka stanja mentalnog zdravlja takođe se javljaju zajedno sa migrenom poput anksioznog poremećaja, bipolarnog poremećaja, depresije.
Od 28,5% do 36,3% ljudi sa migrenom takođe ima kliničku depresiju ili veliki depresivni poremećaj.
Pokretači migrene variraju, ali uključuju:
- Hormonske promene, na primer, vreme pred menstruaciju.
- Emocionalni pokretači, kao što su stres, depresija, anksioznost i uzbuđenje.
- Dijetalni faktori, uključujući alkohol (alkoholizam), kofein, čokoladu, sir, citrusno voće i hranu koja sadrži aditiv tiramin.
- Lekovi, kao što su tablete za spavanje, hormonska supstituciona hormonska terapija i neke pilule za kontracepciju.
- Faktori iz okruženja, uključujući ekrane koji trepere (npr. LCD televizori), jake mirise, zadimljene prostorije, glasne zvukove, zagušljive prostorije, promene temperature i jaka svetla.
Pored toga na pojavu migrna mogu uticati: umor, nesanica, napetost ramena i vrata, loše držanje, dehidracija.
Ne postoje lekovi za migrenu, ali u tretirnju simptoma mogu pomoći lekovi za bol.Najvažnije je otkriti koji faktori izazivaju pojavu migrene i izbegavati, ili pak tretirati određene delove tela fizikalnom terapijom kako bi se izbegli problemi koji prate pojavu migrene.
