Piše: Vesna Petkov
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od karcinoma glave I vrata svake godine u svetu oboli oko 650.000 ljudi, od čega 200. 000 hiljada izgubi bitku sa ovom zloćudnom bolešću. Pod pojmom “karcinom glave I vrata” podrazumevaju se zloćudni tumori koji se razvijaju u grlu, grkljanu, nosu, sinusima I usnoj duplji. Odgovore na ovu temu daće nam naš sagovornik dr Igor Đan, onkolog u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici.
“Po učestalosti javljanja, karcinom glave i vrata je peti u svetu i predstavlja 6% svih zloćudnih bolesti. Oni nisu među najčešćim karcinomima, ali ometaju vitalne aktivnosti u funkcionisanju organizma, poput konzumiranja hrane, ometanja govornog aparata I sluha. Karcinomi glave I vrata javljaju se kod osoba starijih od 65 godina. Bolest se javlja češće kod muskaraca nego kod žena aiI prema registru na svakih šest muškaraca dolazi jedna žena. Profil obolelog je u velikom procentu stariji muškarac koji je pušač. Prema statističkim procenama iako se vode kampanje u cilju smanjenja upotrebe duvana, prekomernog unošenja akohola, podiže svest o postojanju i uticaju humanog papilloma virusa pogotovo na orofaringealni karcinom u budućnosti se prema autorima u vodećim stručnim časopisima očekuje povećanje broja obolelih od ove bolesti”, kaže onkolog dr Igor Đan.
Faktori rizika za karcinom vrata i glave
“Prema mišljenju stručne javnosti pušenje i konzumacija alkohola u 90% slučajeva su odgovorni za pojavu karcinoma glave I vrata. Početak pušenja u ranoj životnoj dobi kao i velika količina konzumiranih cigareta dnevno prepoznati su kao glavni uzročnici. Osoba koja dnevno popuši jednu kutiju cigareta trinaest puta je u većem riziku da oboli u poređenju sa nepušačem. Ukoiko osoba ima dva faktora rizika kao što su duvan i alkohol rizik se povećava I broj obolelih u ovoj grupi je veći.U razgovoru sa pacijentkinjama koje boluju od ove bolesti, zaključili smo da je I pasivno pušenje prepoznato kao faktor rizika, posebno one koje su obolele od karcinoma jezika a da pritom nikada nisu aktivno pušile, već su veći deo vremena provodile u okruženju koje konzumira cigarete.
Takođe, svakodnevna konzumacija alkohola uz neredovnu I neuravnoteženu ishranu, utiče na pojavu ove zloćudne bolesti. U zemljama zapadne Evrope i SAD-a primećena je povećana pojava karcinoma usne duplje i ždrela; posebno krajnika i korena jezika. Studije su pokazale da se radi o karcinomima koji su povezani s infekcijom humanog papiloma virusa: sojeva HPV 16 i HPV 18. U uzročnike bolesti ubraja se I epštajn bar virusna infekcija ”, ističe dr Đan.
Dugotrajna promuklost jedan od simptoma
“Simptomi karcinoma glave I vrata relativno su jasno uočljivi, ali uprkos tome pacijenti se u više od 60 % slučajeva javljaju u uznapredovalom stadijumu bolesti. Samo u oko 30% javljaju se u ranom stadijumu dok nažalost postoje I slučajevi u oko 10 % kada se bolest otkrije kada već postoje udaljene metastaze. Simptomi zavise od lokalizacije gde se tumorska promena nalazi I od toga koliko se bolest proširila.
Najčešći simptomi koji izazivaju sumnju da je u pitanju karcinom glave i vrata su: promenu boje glasa, dugotrajna promuklost, otežano bolno gutanje, osećaj stranog tela u ždrelu, zapušenost jedne strane nosa, krvarenje iz nosa, zapušenost uha, oslabljen sluh, dvoslike, paraliza kranijalnih nerava, najčešće facijalisa, pojavu bezbolnog čvora na vratu i štitastoj žlezdi, pojavu ranice na koži, usni, jeziku, usnoj duplji, bezbolno povećanje krajnika.Karcinomom su najčešće zahvaćene sluznice larinksa, hipofarinksa, orofarinksa usne duplje kao i nazofarinksa, nešto ređe sluznice sinusnih i nosnih šupljina. Oni zajedno predstavljaju jedan entitet koji se slično leči I nazivaju se zajedničkim imenom skvamocelularni karcinomi glave I vrata“, naglašava naš sagovornik dr Igor Đan.
Skvamocelularni karcinom glave i vrata značajno narušavaju kvalitet života obolele osobe. Rast tumra izaziva intenzivne bolove, fizičke promene lica i vrata, kao i promene u načinu govora. U zavinsosti od uznapredovalog tumora narušavaju se i druge životne funkcije poput disanja i gutanja. Na psihu bolesnika utiču, pored fizičkih promena, i saznanje da boluju od opake bolesti kao i terapijski postupak koji se primenjuje. Iako su glava i vrat lako dostupni svakodnevnom pregledu, neki tumori rastu podmuklo, bez simptoma, posebno oni na korenu jezika i početnom delu jednjaka. Bolesnici neretko dolaze u uznapredovaloj fazi bolesti s ugroženim osnovnim životnim potrebama: otežanim disanjem, gušenjem i nemogućnošću normalnog uzimanja hrane.
Pacijenti kasno dolaze na pregled
„Iako su simptomi karcinoma glave I vrata relativno jasno uočljivi, pacijenti se najčešće u više od 60 % slučajeva javljaju u uznapredovalom stadijumu bolesti. Samo u oko 30% dolaze u ranom stadijumu dok nažalost postoje I slučajevi u oko 10 % kada se bolest otkrije kada postoje udaljene metastaze.Lečenje se razlikuje od stadijuma bolesti. Ukoliko se pacijent javi na vreme, hirurška intervencija može da bude dovoljna uz redovno praćenje pacijenta i dobre prognostičke faktore. Minimalno invazivni hirurški zahvati koje koriste iskusni medicinski timovi, mogu pomoći u odstranjivanju tumora, a da se pritom očuvaju oblici I funkcije. Tada se odstranjuje ceo tumor sve do zdravog tkiva. Međutim, pošto pacijenti obično ne dolaze na vreme neophodna je dodatna terapija koja podrazumeva kombinaciju hemio ili biološke terapije ili samo radioterapija.
U uznapredovalim stadijumima kada ne postoje udaljene metastaze glavni modaliteti lečenja su radioterapija zajedno sa hemioterapijom na bazi platine. Ukoliko postoji opasnost da pacijenti nisu odgovarajući za primenu hemioterapije korisiti se biološka terapija kao prilično dobar terapijski pristup u lečenju ovih pacijenata.
Kada je tumor uznapredovao, ponekad su neophodni agresivnijji zahvati I takvi slučajevi često zahtevaju I intervenciju eksperata iz plastične hirurgije, kako bi se povratio izgubljeni oblik I funkcije. O kompleksnosti operativnog zahvata govori I sama činjenica da pojedini hirurški zahvati traju 10 – 12 sati. Na žalost, kod pacijenata koji dođu sa težim oblicima karcinoma, u velikom procentu bolest se ponovo javlja. Za ove pacijente u svetu se već duže vremena koristi kombinacija imuno I hemioterapije ukoliko genetski I imunohemijski profili pokažu da je to metoda lečenja. Kod osoba koje imaju negativne biomarkere za imunoterapiju lečenje se nastavlja sa kombinacijom biološke I hemioterapije.
Udruženje medikalnih onkologa Srbije I Srpsko udruženje onkologa glave I vrata ulažu velike napre kako bi se pacijentima obolelim od ove bolesti obezbedila najbolja moguća terapija kakvu dobijaju oboleli u Evropi I SAD. Primenom ovih terapija značajno bi se poboljšao kvalitet života I produžio životni vek”, kaže na kraju razgovora onkolog Igor Đan.
Photo by: Freepik
