Vesna Petkov
Sindrom nemirnih nogu je neurološki poremećaj koji se karakteriše neprijatnim osećajem u nogama i neodoljivom potrebom za njihovim pomeranjem, naročito u večernjim satima i tokom noći. Ovaj sindrom može značajno narušiti kvalitet sna i svakodnevno funkcionisanje, a često ostaje nedijagnostikovan ili pogrešno shvaćen.
Mravinjanje koje izaziva nervozu
Kod osoba koja pati od ovog sindroma javlja se neprijatan osećaj „puzanja ili mravinjanja“ po nogama, žarenja u stopalima listovima, a ponekad i osećaj utrnulosti.Ovo neurološko stanje javlja se najčešće kada osoba sedi ili leži, naročito pred spavanja,mada se može javiti i tokom putovanja pa čak i kada je osoba u pokretu ukoliko je poremećaj dugo prisutan. Tegobe mogu da se jave samo u jednoj nozi ili obostrano, i to u stopalima, listovima ili celim nogama. U težim slučajevima, tegobe mogu da se osete i u rukama, a veoma retko i na licu ili trupu.
Uzrok nastanka ovog poremećaja nije u potpunosti razjašnjen ali brojni faktoru mogu doprineti pojavi ovog sindroma:
- Genetika – Sindrom nemirnih nogu se često javlja kod više članova porodice.
- Neravnoteža dopamina – neurotransmitera koji reguliše pokrete.
- Trudnoća – naročito u trećem trimestru (simptomi se obično povlače nakon porođaja).
- Anemija – nedostatak gvožđa.
- Hronične bolesti – kao što su dijabetes, oštećenja bubrega, neuropatije.
- Korišćenje određenih lekova – antihistaminici, antipsihotici, antidepresivi.
- Stanja kičmene moždine. Oštećenje ili povreda kičmene moždine su povezani sa razvojem sindroma nemirnih nogu.
- Parkinsonova bolest: Osobe koje imaju Parkinsonovu bolest su u povećanom riziku od razvoja sindroma nemirnih nogu.
- Nedostatak sna, stres i prekomerna konzumacija kofeina ili alkohola mogu pogoršati simptome.
Nedostatak dopamina ili nešto drugo?
Istraživači smatraju da ovo stanje može da bude posledica neravnoteže dopamina, hemijske supstance u mozgu.
Naime, bazalne ganglije u mozgu su zadužene za kontrolu pokreta mišića, i one koriste dopamin da regulišu kretanje tela. Kada ovaj deo mozga ne dobije dovoljno dopamina, on nije u stanju da reguliše pokrete mišića, što može da dovede do simptoma sindroma nemirnih nogu.
Za uspostavljanje dijagnoze ne postoje specifični laboratorijskik tstovi već se ona najčešće uspostavja opisom simtoma, vremenskih obrazaca pojave simptoma, u mirovanju ili noću i isključivanjem drugih sličnih stanja poput neuropatije i grčeva u mišićima. U nekim slučajevima lekar može zatražiti i dodatne analize poput krvne slike, gde će od značaja biti parametri nivoa gvožđa u krvi.
Postoje dve vrste sindroma nemirnih nogu:
Rani početak: Dijagnoza se postavlja pre 45. godine i obično postoji porodična istorija poremećaja. Stanje postepeno napreduje.
- Kasni početak: Dijagnoza se postavlja nakon 45. godine, stanje napreduje brže.
Bosih nogu i po snegu
Sindrom nemirnih nogu može da se razvije u bilo kom uzrastu, čak i tokom detinjstva. Međutim, obično pogađa osobe starije od 50 godina i simptomi se pogoršavaju sa godinama. Takođe, češće se javlja kod žena nego kod muškaraca.
Osoba koja pati od sindroma nemirnih nogu, često, čak i zimi hoda bosa, jer ne može a trpi toplotu, žarenje i paljenje stopala koje oseća u tom trenutku. Lečenje sindroma nemirnih nogu zavisi od težine simptoma i osnovnog uzroka. Preporučljiva je promena životnog stila, poput rednovnog spavanja, izbegavanja kofeina, alkohola i nikotina. Umerna fizička aktivnost poput šetnji i istezanja može da opusti telo, a nekim pacijentima pomažu tople kupke i masaža stopala.
Kada je reč o suplementaciji ukoliko je uzrok anemija lekari preporučuju preparate gvožđa a ponekad i magnezijum može pomoćii ukoliko su prisutni grčevi u mišićima.
Saveti za ublažavanje sindroma nemirnih nogu
Kod blažeg oblika poremećaja, lekari iz Klivlend klinike (Cleveland clinic) preporučuju sledeće tretmane koji mogu da se primene kod kuće:
- Redovno vežbanje: kao što su aerobik, vožnja bicikla, šetnja ili vežbe istezanja. Izbegavati teške i intenzivne vežbe nekoliko sati pre spavanja.
- Higijena spavanja: izbegavanje čitanja, gledanje televizije ili korišćenje računara ili telefona tokom ležanja u krevetu.
- Masaža i topla kupka: primena toplih ili hladnih obloga na noge, topla kupka ili masiranje nogu, može da pruži privremeno olakšanje.
- Smanjenje stresa: tehnike opuštanja, poput meditacije, joge i dubokog disanja mogu pomoći u smanjenju stresa i poboljšanju sna.
- Izbegavanje okidača: kao što su kafa, alkohol ili nikotin pre spavanja.
Izvor: www.zdravlje.blic.rs
https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/9497-restless-legs-syndrome
Photo By: Freepik
