Piše: Vesna Petkov
Često smo u prilici da čujemo kako nekome srce ubrzano lupa, otežano diše, gubi dah, oseća vrtoglavicu pa čakiI nesvest.Takve situacije obično pravdamo nedostatkom kondicije, umorom i stresom, a zapravo mogu da budu simptomi mnogo ozbiljnije bolesti. O aritmijama za portal www.dobrostanje.com razgovaramo sa prof. dr Nebojšom Despotovićem, kardiologom u Kliničko-bolničkom centru Zvezdara.
“Aritmije su stanja u kojima postoji abnormalna električna aktivnost u srcu. Nepravilnosti se mogu odnositi na promenu brzine rada srca, pa razlikujemo spori rad srca kada su otkucaji manji od 60 udara u minuti ili pak brži kada srce radi više od 100 otkucaja u minuti. Pored toga, postoji mogućnost da dođe do poremećaja ritma rada srca i u slučaju da je tako razlikujemo preskoke srca odnosno kratke nepravilnosti ili duže nepravilnosti u ritmu rada srca koje nazivamo “aritmija apsoluta.” Treperenje pretkomora je jedna od najčeščih srčanih arimija. Ovde rad komora i pretkomora nije sinhornizovan, one funkcionišu zasebno, i rezultat toga je potpuno nepravilan, haotičan ritam rada srca. Javlja se kod osoba sa koronarnom bolešću srca, slabošću srčanog mišića,bolešću mitralnog zaliska, kod osoba sa povećanom funkcijom štitne žlezde, kaže prof.dr Nebojša Despotović.
Kako nastaju aritmije
„Aritmije nastaju kao rezultat poremećenog kretanja jona natrijuma, kalijuma ili kalcijuma prema ili od ćelija koje prenose električne impulse u srcu. Ako se poremeti automatizam, nastaje ubrzanje rada srca. Ukoliko dođe do poremećaja okidanja impulsa, nastaje preskok, a ako impuls uđe u tkz. kružni tok”, nastaju aritmije dužeg trajanja koje su po pravilu brze i opasne.
Aritmija se javlja kod osoba sa različitim vidovima bolesti. Preskoci su često rezultat podignut dijafragme i srca kod gojaznih osoba. Međutim, i bolesti pluća, posebno tzv. “pušački bronhitis” praćene su čestim preskocima srca. Maligne aritmije, mogu voditi do stanja opasna po život, karakteristične su za akutni infarkt miokarda, odnosno srčani udar.
Naime, 50-tih godina XX veka formirane su koronarne jedinice širom sveta jer se utvrdilo da su maligne aritmije najčešće u prvih 48 sati od nastanka srčanog udara. Prepoznavanjem ovih opasnih aritmija putem monitora za praćenje električne aktivnosti srca, pravovremenim njihovim lečenjem, ali i mogućnostima za brzu reanimaciju, koronarne jedinice su spasile ogroman broj života. I na kraju, aritmije mogu nastati ili se mogu podstaći drugim lekovima, zbog čega se posebno zahteva stručnost u njihovom lečenju, ističe prof. Despotović.
Loše životne navike, ukoliko se u njima preteruje mogu uticati na pojavu aritmije, poput pušenja, konzumacije alkohola, kofeina i energetskih pića. Upotreba narkotika može takođe biti uzročnik aritmija pa čak i infarkta miokarta. Aritmije mogu biti izavane i prekomernim stresnim situacijama i nervozom pa čak i konzumacija nekih lekova i suplemenata može ubrzati rad srca.
Vrste i osobine aritmija
„Ono što treba naglasiti, aritmije se najčešće ne osete. Ukoliko se to pak desi obično je to osećaj preskoka, napada ubrzanja srca ili nepravilnog rada srca. Nekada postoji osećaj kao da je srce prestalo da radi. Kod ozbijnog usporenja rada srca, javlja se kriza svesti, Aritmije opasne po život, vode srčanom zastoju i posledičnom prestanku disanja. Ima više vrsta aritmija:
- Pretkomorske aritmije – abnormalni električni iimpulsi nastaju u pretkomorama srca. Atrijalna fibrilacija je nepravilna srčana aritmija izazvana velikim brojem haotičnih električnih impulsa u pretkomorama. Ona uzrokuje slabu i nedovoljnu kontrakciju pretkomora.
- Komorske aritmije su tahikardije ili ubrzan rad srca čiji električni impulsi nastaju u komorama. Komorsku tahikardiju karakteriše brz, pravilan ritam, čiji električni impulsi nastaju u komorama. Zbog brzog ritma komore ne mogu adekvatno da se pune i pumpaju krv u cirkulaciju. Ovaj vid tahikardije retko nastaje kod zdrave osobe, obično se javlja kod ljudi koji već imaju neko srčano obljenje.
- Bradikrdija predstavlja usporenje srčanog ritma. Kada su otkucaji srca u miru ispod 60 u minuti, ova pojava smatra se bradikardijom. Ukoliko osoba pri fizičkoj aktivnosti nema tegobe, onda je njeno srce sposobno da obezbedi potreban kiseonik tkivima i organima, iako je broj otkucaja niži od uobičajenog.
- Ekstrasistola ili preskakanje srca je prevremena ili preuranjena srčana kontrakcija, odnosno aritmija srca, izazvana impulsom koji ne potiče iz čvora prerkomorskog sinusa već iz nekog ektpičnog fokusa. Pacijent subjektivno doživljava i najčešće simptom opisuje kao preskakanje srca. Ove aritmije su ugavnom bezopasne i mogu se pojaviti u svim periodima života. One ipak narušavaju kvalitet života jer stvaraju nelagosnost i osećaj straha da će se nešto dogoditi sa srcem.
- AV blok – je značajno usporenje kretanja impulsa od pretkompre do komora što se manifestuje jako sporom srčanom radnjom. Blok u sprovođenju duž ove putanje može nastupiti na bilo kom nivou ovog procesa i dovesti do usporenog rada srca.
“Promene u radu srca osećaju svi, i deca kada potrče osete kako se srce ubrza, i to je prirodni fenomen. Poznato je da se srce uspori dok spavamo, tako da se po neki preskok ili kratko ubrzanje može smatrati normalnim.
Stanje srca beleži holter
Teže aritmije najčešće se registruju kada pacijentu stavimo holter i uradimo EKG pregled, gde se električna aktivnost srca prati tokom 24 časa. Osnovni parametri koje pratimo su: brzina rada srca (minimalna, maksimalna i prosečna), zatim presok, napad lupanja srca, pauze u radu. U starijoj životnoj dobi, često se može videti sporiji rad srca sa pauzama u radu i tada se savetuje ugradnja „pejsmejkera“ – aparata koji daje električne impulse srca na način koji to srcu najviše odgovara Česti preskoci ili napadi brzog rada srca razlog su za primenu lekova protiv aritmija, naglašava naš sagovornik profesor Despotović.
„Osobe koje najčešće pate od aritmija podelio bih u dve grupe. Prvoj grupi pripadaju oni sa bolestima srca, gde sam tip bolesti dovodi do promena u protoku jona te samim tim i u njihovoj elektročnoj aktivnosti. U ovoj grupi su pacijenti koji su preboleli srčani udar, kao i oni sa proširenim srcem, ili tzv. „sportskim srcem“ kako se ranije koristio naziv za ovu grupu pacijenata.
Drugu grupu ljudi čine starije osobe, posebno one sa dugogošnjim povišenim krvnim pristikom, gde često postoji potpuno nepravilan rad srca (aritmija apsoluta) kao trajni poremećaj.
U zavisnosti od vrste aritimija pristupamo lečenju. Neke artmije se uopšte ne leče, kao što su retki preskoci. Ukoliko postoji potreba za lečenjem, postoji velika grupa lekova – antiaritmika. Za svaki ovaj lek se zna na koju vrstu aritmija utiče i retko se kombinuju zbog mogućnosti „interakcija“ odnosno neželjenih efekata, kaže na kraju razgovora prof. Dr Nebojša Despotović.
Photo:Pixabay
