Piše: Vesna Petkov
Gaziantep, grad pored Instanbula, na koji je turski narod najponosniji, grad istorije i tradicije, hrane i monumentalnih građevina. Gaziantep ili kako ga Turci od milošte zovu Antep, po uzoru na prvobitni naziv, postojbina je najbolje baklave na svetu, a brojne specijalitete sa ovog podneblja zaštitio je i Unesko na svojoj listi svetske baštine.
Istorijat Gaziantepa
Gaziantep smešten na raskrsnici Mesopotamije, najstarije je naselje Anadolije i mediteranskog regiona, ugostio je mnoge civilizacije i sačuvao svoj istorijski značaj. To je šesti grad po veličini u Turskoj i najveći u jugoistočnoj Anadoliji. Područje u koje su se naseljavale različite civilizacije, kulture i religije sintetizovale su se u jednu celinu. Ovde se mogu pronaći tragovi paleolita, neolita, bronzanog, asirskog, persijskog ali i ostaci perioda čuvenog Aleksandra Velikog, kao i rimskog i vizantijskog doba. Zbog činjenice da je ovde prolazio istorijski Put svile, bio je česta destinacija brojnih civilizacija te je zadržao karakteristiku kulturnog i trgovačkog centra u svakom periodu istorije. Raznolikost istorijskih artefakata u Gaziantepu je pokazatelj kulturnog bogatstva grada.
Naziv „Antep“ datira iz XII veka. Najveći procvat doživljava za vreme Osmanlijskog carstva, kada se grad ubrzano obnavlja, grade se nove zgrade i ljudi su živeli u blagostanju sve do propasti carstva. Uz uspone i padove, grad se razvija društveno i ekonomski sve do okupacije Britanaca 1919.godine, a nakon toga i Francuza. Grad je dobio titulu „Gazi“ nakon Antepskog rada, a tokom 1921. godine oslobađa se od neprijateljske okupacije i nastavlja ubrzano da se razvoja proglašenjem Republike. Danas je Gaziantep jedan od najvažnijih gradova u ovom regionu sa svojim istorijskim i kulturnim vrednostima, kuhinjom koja je poznate širom sveta, industrijskim zonama, saobraćajnicama. Svake godine posećuje ga na hiljade turista.
Njegova bogata kultura koja se formirala stotinama godina unazad akumulacijom različitih civilizacija koje žive u regionu jedan je od najvažnijih elemenata koji Gaziantep čine posebnim mestom. Bogata kultura Gazinatepa, formirana istorijskom pozadinom, važan je činilac u postanku jednog od vodećih gradova kada je reč o trgovini, industriji, turizmu, sportu i umetnosti.
Spoj tradicije i kulture
Gradom dominira Zamak Gaziantep koji je izgrađen kao osmatračnica na brdu od prirodnih stena tokom rimskog perioda. Današnji izgled dobio je za vreme vladavine vizantijskog cara Justinijana. U centru grada nalazi se citadela iz seldžučkog perioda na centralnom brdu koja je u antičko doba imala utvrđenja. Posebno zanimljiv za turiste je Muzej mozaika koji je otvoren 2011. godine i koji čuva mozaike iz okolnih gradova Zinciprpija, Jemeka, Arsameje i Nimfeju. To je verovatno najveći muzej mozaika na svetu.
Kada je reč o obrazovanju u Gaziantepu postoji državni univerzitet Gaziantep kao i tri privatna fakulteta.
Najmlađe turiste svakako će obradovati zoološki vrt za koji kažu da je najveći u Evropi.
Ono što čini kulturu i predstavlja dušu Gaziantepa su ljudi, život, hrana i piće, specifične navike kada je reč o oblačenju, bračne ceremonije i verovanja.
Gastronomija – zadovoljstvo za sva čula
Kulinarske đakonije ovog grada poznate su kao „Gaziantep kuhinja“ upravo zbog svoje origninalnosti i raznovstnosti. Zbog upotrebe različitih sastojaka i tehnika kuvanja, kao i uticaja brojnih civilizacija na ovom podneblju kuhinja Gaziantepa je na posebnom mestu. Zbog raznovrsnih kulinarskih specijaliteta, UNESCO je 2015. godine Gaziantep stavio na listu kreativnih gradova sveta kada je reč o kulinarstvu. Proglašen je gastronomskim gradom sa više od 300 patentiranih jela.
U svakodnevnoj turskoj kuhinji prisutne su paradajz paste, sosevi različitih ukusa i boja koji se koriste u pripremi jela, začini. Neizbežne su sarmice od vinove loze i tradicionalno tursko jelo menamen. Ovaj specijalitet sličan je našem satarašu ili bećarcu. Pravi se od povrća, paradajza, paprike, i jaja, uz korišćenje turskih začina. Jedu ga u svako doba dana, bilo da je reč o doručku, ručku ili večeri. Jelo je dobilo naziv po gradu u blizini Izmira, a priprema je laka i ne zahteva previše vremena.
Posebna pažnja pripremi jela posvećuje se tokom verskih praznika, veridbi i venčanja. Trpeze su bogatije, pripremaju se sa više pažnje i veći je izbor raznovrsnih jela. Predanost odabiru sastojaka koji se koriste u pripremi jela i poslastica, potiče još od predaka i tradicija se veoma poštuje i neguje.
Baklava
Gaziantep je najpoznatiji po izradi najboljih baklava u Evropi. U samom gradu ima više od 180 baklavdžinica. Prave ih najviše sa pistaćijem, ali ih ima i sa orasima, bademom. Baklava se pravi od tanko razvučenog testa, za svaku je potrebno 40 tankih razvučenih listova u koje se dodaje sitno mleveni pistaći i šerbet sirup. Sam pogled na tepsiju čini da vam voda već krene na usta, a kada probate zadovoljite sva čula ukusa.
Katmer
Već je rečeno da Turci veliku pažnju posvećuju svadbenim običajima.Zbog toga se u ovoj regiji mladencima dan nakon venčanja, kada se probude, sprema katmer kolač od kajmaka i pistaćija, u želji da prvi dan započnu slatkišima što simbolizuje stav da im čitav život bude sladak. Katmer je svojevremeno predstavljen na festivalu Kuhinje sveta koji je organizovan u Beogradu.
Recept za tradicionalni turski Katmer:
Za koru je potrebno:
- 800 g oštrog brašna
- 450 ml mlake vode
- Malo soli
- 3 supene kašike putera
Sastojci za fil su sledeći:
- 250 mg mladog neslanog kajmaka
- 250 g mlevenih pistaća
- Malo ulja
- Šećer i puter
Kada se testo zamesi, naprave se jufke, veličine manje loptice, i ostave da odstoje 24 sata u frižideru. Nakon toga testo se razvlači u tanku koru gde se dodaje po malo putera, kako bi se kora lakše razvlačila zatim se filuje kajmakom, stavlja šećer i pospe pistaćima, poprska uljem i na sredinu nadeva stavlja se komadić putera a zatim es zarola kora. Kora se savija u obliku kruga I peče se pet minuta na 225 C. Kada je kolač gotov pospe se sa malo šećera I dosta pistaćija.
Nepregledna polja pistaćija
Inače kada je o ovom orašastom plodu reč, sa koje god strane da dolazite videćete nepregledna polja plantaža pistaća. Ova namirnica je veoma zdrava pomaže kod anemije, doprinosi regulaciji telesne težine, dobra je za srce i pomaže da oči budu zdrave. Iako su plantaže ogromne, turski pistaci čini samo tri posto svetske proizvodnje, ali svakako zadovoljava potrebe turskog stanovništa, posebno kada je reč o pripremu najlepše turske poslastice, baklave.
Predeli oko ovog grada prekriveni su i plantažama maslina, kikirikija, Gaziantep je bogat voćem povrćem, vinogradima, a krase ga i polja pamuka i pšenice. Inače poznato je da Turska svojom poljoprivrednom proizvodnjom uspeva da prehrani svoje stanovništvo pa čak i jedan manji deo da izveze.
Veliki deo poljoprivredne proizvodnje potiče upravo sa ovih polja. Antepska oblast bogata je borovim i kedrovim šumamama, u južnim delovima klima je između mediteranske i kontinentalne, leta su topla i suva, za zime hladne i kišovite. Padavine su najčešće zimi i u proleće. Klimatsko podneblje, slično je našem, tako da je samo pitanje u kom periodu treba izabrati obilazak ove zanimljive oblasti i isprobati sve ukuse koji je čine jedinstvenom i neponovljivom.
