Piše: Vesna Petkov
Pariz, grad svetlosti, romantike i umetnosti, neprolazno je čudo koje očarava svojom lepotom i bogatom istorijom. Smešten na obali reke Sene, Pariz je ne samo glavni grad Francuske, već i jedan od najvažnijih kulturnih i ekonomskih centara sveta. Pariz sam posetila tri puta, ali svako od ovih putovanja je bilo poslovne prirode. Nakon niza važnih sastanaka, „trčala“ sam da obiđem neku od znamenitosti Pariza, poput simbola grada Ajfelovog Tornja ili Trijumfalne kapije.
Kako je Pariz dobio naziv „Grad svetlosti“?
Prvi utisak „Grad svetlosti“ ostavlja već pri prvom pogledu iz aviona. Smešten na 105,4 kvadratna metra, u ravnici, izgleda prelepo i impozantno. Na prvi pogled čini se da je ceo grad beo, i u tom kontekstu odgovara mu nadimak „grad svetlosti“. Kako je Pariz zapravo dobio ovaj epitet? Razlog je mračnije prirode i nastao je još u XVI veku. U tom periodu ulice su bile mračne, i pune sumnivih ljudi i kriminalaca. Parižani nisu smeli noću da izlaze na ulicu strahujući da će biti napadnuti, opljačkani pa čak i ubijeni.
Parlament donosi dva ukaza kako bi svojim sugrađanima omogućili slobodno kretanje. Jedan od ukaza obavezivao je građane da na svojim prozorima tokom noći ostavljaju upaljene svetiljke. Medjutim, ova mera nije baš urodila plodom. Gabrijel Nikolas de la Reni, šef policije iz perioda 1680. godine naredio je da sve ulice i prolazi moraju biti osvetljeni. Kriminal se smanjio a gradjani su slobodno mogli da šetaji čak i noću ulicama Pariza.
Brojne su znamenitosti koje privlače pažnju turista i po mom mišljenju, Parizu se treba vraćati više puta jer toliko toga ima da pruži da nije moguće videti sve tokom samo jednog turističkog putovanja.
Ajfelov toranj simbol Pariza
Posetioce Pariza očaravaju njegovi simboli, na prvom mestu Ajfelov toranj. Ovaj impresivni simbol Francuske može se videti sa skoro bilo kog mesta u gradu. Kula je visoka 324 metra, i ova gvozdena kula dominira pariskim horizontom još od 1889. godine kada je izgrađena za Svetsku izložbu. Završena je za 2 godine, 2 meseca i 5 dana, i u to vreme, bila je tehnički i arhitektonski podvig. Ajfelov toranj predivđen je da stoji samo 20 godina. Pošto je postala popularna poslužila je i kao naučni eksperiment njenog tvorca Gustava Ajfela. On je predložio da toranj ima funkcionalnu namenu, odnosno da se koristi kao antena za prve radiofonske prenose. Iako je njeno postojanje od početka bilo kontroverzno Ajfelova kula osvojila je srce i svojih najvatrenijih kritičara i ostala simbol Pariza koji privlači ljude iz celog sveta.
Fantastičan je osećaj čim počnete da se penjete na Ajfelov toranj. Više od 7 miliona ljudi svake godine dolazi u Pariz kako bi ovaj grad videli sa najvišeg nivoa ovog tornja. Videti Pariz sa te visine vredi svake stepenice na koju zakoračiš i uspona koji savladaš. Tokom večeri Ajfelov toranj svetluca u mraku i tada dolazi do izražaja njegova prava lepota.Posetioci mogu da uživaju u jednom od restorana poput Restoran 58, na prvom spravu, Žil Vern na drugom nivou, ili da popiju čašu šampanjca ne samom vrhu.
Trijumfalna kapija ili Champs –Elysees u Parizu
Trijumfalna kapija je spomenik ili slavoluk na Trgu Šarla de Gola, poznatijem kao Place de L’Etoile (Trg Etoal). Nalazi se na istočnom kraju avenije Jelisejska polja (Champs-Elysees). Ovaj slavoluk je spomenik borcima za Francusku, tačnije naručio ga je Napoleon Bonaparta smatrajući da njegova slava i osvajanja zaslužuju jedan ovako trijumfalan slavoluk. Spomenik je projektovao Žan Šalgren 1806.godine nešto posle bitke kod Austerlica. Jedan od simbola Pariza otvoren je 1836. godine, nakon tri decenije gradnje. Uz Ajfelov toranj, Slavoluk pobede, koji stoji na uzvišenju glavne ulice na kraju Avenije Jelisejskih polja.
1810. godine Bonaparta je došao da vidi ovaj spomenik, a pošto još uvek nije bio završen graditelji su napravili drvenu repliku koja uopšte nije ostavila utisak na njega. Iako je bilo naručilac nikada ga nije video, jer je 1815.godine zatočen na ostrvu Sveta Jelena, na kojem je šest godina kasnije i umro.
Trijufalna kapija je pored Ajfelove kule jedan od simbola Pariza Visoka je 50 metara. U podnožju se nalazi Spomenik neznanom vojniku i predstavlja sve poginule vojnike u I sv.ratu. Nalazi se na prelepom vidikovcu odakle se pruža predivan pogled na grad. To je i mesto ukrštanja dvanaest gradskih avenija Pariza. Svaki put kada sam dolazila u Pariz obilazila sam Trijumfalnu kapiju i divila se ovoj impzantnoj građevini. Da biste se popeli na trijumfalnu kapiju, morate kupiti ulaznicu za vidikovac u podzemnom prolazu ispod kružnog toka. Redovi čekanja su dugi, stoga dođite barem sat vremena ranije kako biste bili sigurni da ćete se popeti do vrha, jer je broj posetilaca ograničen.
https://www.youtube.com/watch?v=f2gOhRIfXMY
Krstarenje Senom jedna od atrakcija Pariza
Sena protiče kroz centralni deo Pariza. Is de la Cite, jedno je od dva mala ostrva u srdini i predstavlja istorijsko srce Pariza sa svetski poznatim srednjovekovnim remek delima, skrivenim parkovima i lepim predelima iz XVII veka. Sena vam može pružiti uživanja na različite načine. Obilazak možete započeti šetnjom obalama Sene, i upoznati brojne prodavce knjiga duž obale sa obe strane reke. Šetalište samo za pešake prostire se od Place de la Bastilje do Ajfelove kule.
Jedinstven doživljaj jme razgledanje grada sa jednog od brodova, bilo da birate dan ili noć. Tokom dana možete bolje videti prelepu arhitekturui Pariza, dok noć može biti rezervisana za romantično krstarenje uz poznate francuske šansone. Ukoliko ste u Parizu u letnjem periodu Le Berž je pravi izbor za ljubitelje rekreacije. Ovo područje posebno oživljava leti. Od sredine jula do avgusta, Pars Plages pretvara desnu obalu i druge delove grada u peščanu plažu.
Kao što sam rekla na početku teksta, Parizu se treba vraćati više puta, a kako smo se samo dotakli delića znamenitosti ovog grada, vratićemo mu se u narednim zanimljivim pričama o „gradu svetlosti, ljubavi, umetnosti, mode i gastronomije“.
