Piše: Vesna Petkov
Senilna degeneracija makule ili žute mrlje
Senilna degeneracija makule ili žute mrlje, je bolest koja dovodi do uznapredovalog gubitka centralnog vida. Ona oštećuje centralni, središnji deo mrežnjače, koji nazivamo makula ili žuta mrlja. Češće se javlja kod žena, obično nakon pedesete godine sa izrazitim pogoršanjem u poznijim godinama. Pogađa 10 odsto ljudi u periodu između 60 i 70 godine i čak 30% ljudi preko 75 godina. O ovoj temi govore doktor Siniša Babović, načelnik Klinike za očne bolest KC Vojvodine, i Rajko Kerić, predsednik Udruženja pacijenata „Žuta mrlja“.
„Makula je zadužena za stvaranje centralnog vida koji nam obezbeđuje jasnu i oštru sliku onoga što posmatramo. Senilna degeneracija makule je posledica produženja životnog veka ljudi i najčešći je uzrok nepovratnog oštećenja vida kod osoba starijih od 50 godina. Postoje dva oblika degenerativne žute mrlje: suv i vlažan. Suv ili atrofični oblik je najčešći i obično zahvata oba oka. Slojevi mrežnjače zaduženi za formiranje slike odnosno uspostavljanje vida, receptori i pigmentni sloj, nestaju i zamenjuju ih suva, atrofična područja bez vidljivih receptora. Ovakva područja se duže vremena stvaraju oko žute mrlje, čak i nekoliko godina ali ne utiču značajno na kvalitet vida. Međutim, kada su ta područja toliko velika, da se spoje i dosegnu do centra mrežnjače, vid počinje da se pogoršava. Suvi oblik se smatra sporim oblikom senilne degeneracije žute mrlje“, ističe oftamolog Siniša Babović.
Drugi oblik je ređi, ali ukoliko se javi posledice su veće?
„Tako je, vlažni ili neovaskularni oblik je ređi, pogađa samo 10% do 15% pacijenata ali brže napreduje i može dovesti do gubitka vida već za nekoliko meseci ili čak nedelja. Vlažni oblik senilne degeneracije žute mrlje uzrokovan je neovaskularizacijom, odnosno novonastalim, beskorisnim i neprirodnim krvnim sudovima u oku, koji počinju da rastu iz sudovnjače, prodiru ka mrežnjači gde stvaraju komplikacije u vidu krvarenja, ispuštanja tečnosti i na kraju ožiljaka. Stanje se može poboljšati samo pomoću novih oblika lečenja senilne degeneracije žute mrlje, poput lasera, dinamičke fototerapije, odnosno najčešće davanjem injekcije u oko sa lekom čije je svojstvo da sprečava rast novonastalih krvnih sudova. Ako dođe do neovaskularizacije na jednom oku, postoji vrlo visok rizik, čak od 50% do 90% slučajeva da se pojave komplikacije i na drugom oku“, kaže dr Babović.
Poteškoće u čitanju bez dodatog svetla
Koji su prvi simptomi koji se javljaju kod ovog oboljenja?
„Početna senilna degeneracija žute mrlje u početku ne stvara probleme ali s vremenom vid počinje da slabi. Najčešći simptomi senilne degeneracije žute mrlje su: krivljenje slike koju posmatramo kao najtipičniji simptom, potom, poteškoće u čitanju bez dodatnog svetla, predmete vidimo zamagljene, nepravilnih oblika, veličine i boja, nastaju problemi u vožnji, poteškoće u razlikovanju detalja i pojava tamne tačka u centralnom vidu koja se ne pomera. Kada nam se jave pacijenti sa ovakvim problemima iskusan oftamolog već pretpostavlja o kojem oboljenju je reč a dijagnostičkim metodama utvrđujemo da li je zaista reč o degeneraciji makule ili nekom drugom oboljenju. Već kod rutinskih kontrola očnog dna, pre pojave simptoma, oftamolog može da utvrdi postojanje ranih znakova degeneracije žute mrlje. Da je zaista reč o ovoj bolesti potvrđuje OCT snimanje, tačnije snimanje žute mrlje aparatom za optičku koherentnu tomografiju. To je najpreciznija metoda za dijagnozu bolesti žute mrlje i nezamenljiva metoda za praćenje učinka terapije. Ona je bezbolna za pacijenta, nema dodirivanja oka, obavlja se za nekoliko minuta i rezultat pregleda odmah može da se procenjuje“, naglašava dr Siniša Babović.
Kako se leči senilna degeneracija makule?
“Kada je o terapijskom pristupu reč u lečenju senilne degeneracije žute mrlje to zavisi od forme bolesti, odnosno da li se radi o suvom ili vlažnom obliku bolesti. Istraživanja su pokazala da su antioksidativni vitamini i cink korisni u usporavanju napredovanja bolesti. Enzimi koji deluju u kombinaciji sa vitaminima A, C i E i elementi u tragovima poput bakra, cinka i selena koji imaju antioksidativna svojstva prirodna su odbrana mrežnjače. Takođe je važno unositi dovoljnu količinu vitamina D, jer on blagotvorno deluje na upale i sprečava razrastanje novih krvnih sudova i stvaranje ožiljaka na tkivu. Od ključnog značaja za senilnu degeneraciju žute mrlje je obezbeđivanje dovoljne količine luteina i zeaksantina, oku svojstvenih pigmenata, koje telo dobija isključivo hranom. Ovi pigmenti štite žutu mrlju od slobodnih radikala nastalih u procesu apsorpcije svetlosti. Prevencija je dakle smanjenje oksidativnog stresa, jer je on jedan od važnih faktora koji utiče na pojavu bolesti, zato je neophodno jesti bogatu i raznovrsnu hranu. Ovaj vid lečenja, odnosno prevencije primarno je usmren na pacijente sa suvom formom bolesti, koja najčešće prethodi vlažnoj formi.
Lek – injekcija u oko
U slučaju nastanka vlažne forme bolesti, moderno oftalmološko lečenje senilne degeneracije žute mrlje pre svega se zasniva na ponavljanom davanju injekcija u oko. Postoji nekoliko lekova koji se primenjuju kod davanja injekcija i njihovo dejstvo je zasnovano na sprečavanju rasta ili potpunom uništenju neprirodno izraslih krvnih sudova sudovnjače. Nažalost, ovi lekovi ne deluju podjednako kod svih pacijenata i uspešnost terapije je individualna”, kaže dr Babović.
Da li vid može da se poboljša tokom lečenja?
„Uspešnost terapije kod vlažne forme senilne degeneracije žute mrlje zavisi od više faktora. Osnovni faktor je individualni odgovor pacijenta na lek koji je dat u oko. Ne reaguju svi pacijenti podjednako na dostupnu terapiju. Drugi važan faktor je faza vlažne forme oboljenja sa kojom se pacijent javio oftalmologu, odnosno početna vidna oštrina pri započinjanju lečanja. Za ovu formu bolesti može se reći da je hronična i mali broj pacijenata se izleči. Lečenje se ponavlja i podrazumeva davanje injekcija u oko na svake 4 do 8 nedelja. Uopšteno, vid je moguće poboljšati kod jedne grupe pacijenata, kod druge je moguće održavati na korisnom nivou radi održavanje kvaliteta života, a jedna mala grupa pacijenata, najčešće oni koji su se kasno javili na pregled sa dugotrajnim simptomima ili oni koji ne reaguju na dostupnu terapiju, neće imati boljitak od iste, naglašava dr Babović.
Za očuvanje očnog dna i u prevenciji ove bolesti veoma je bitan način života. Oko će duže „trajati“ ukoliko se pridržavamo zdravog načina života, bez pušenja, neophodno je da nivo holesterola i krvnog pritiska bude u propisanim normativima. Svako od nas može da proveri da li postoje eventualne promene na žutoj mrlji uz pomoć Amslerove mreže. Ovo je jednostavan test pomoću kojeg možete otkriti bilo koje deformacije ili promene vida ili očiju.
Kako proveriti svoj vid?
- Dok nosite svoje uobičajene naočare za čitanje (ako ih koristite), pokrijte jednom oko rukom.
- Postavite se na normalnu udaljenost od mreže, kao kad čitate knjigu.
- Usredsredite se i fiksirajte pogled u mrežu.
- Ponovite postupak na drugom oku.
Ako linije nisu potpuno ravne ili je mreža nepravilnog oblika ili ako nedostaju određeni delovi mreže, odmah se posavetujte sa izabranim specijalistom, oftalmologom.
Amslerova mreža za test vida
Udruženje “Žuta mrlja”
Svoja iskustva sa ovom bolešću preneo nam je i Rajko Kerić, predsednik Udruženja pacijenata „Žuta mrlja“.
„Vlažna forma senilne degenerativne makule dijagnostikovana mi je 2019. godine. Od trenutka postavljanja dijagnoze do nastanka najteže forme SDM prošlo je samo mesec dana. Na jednom oku došlo je do ozbiljnog gubitka vida i od tada ne vidim da čitam, gledam TV program, ne prepoznajem lica ili boje na semaforu. Srećna okolnost je da mi je drugo oko u boljem stanju i sav moj vid se odvija pomoću funkcije jednog oka.
Pažljivo slušam savete doktorke koja me leči, vodim računa o zdravom načinu života, ne pušim. Koristim propisane suplemente i vitamine, jedem sveže voće i povrće, dosta šetam i vodim računa o telesnoj težini. Takođe redovno primam anti-VEGF terapiju, odnosno dobijam injekciju u oko. Problem je što ovu terapiju možemo da dobijemo samo u privatnim ustanovama, I neophodno je izdvojiti dosta novca, što je za penzionere velika stavka. Zbog toga se naše udruženje “Žuta mrlja” trudi da informiše stanovništvu o značaju redeovnih pregleda očnog dna I pravovremenog otkrivanja bolesti. Značajno je naglasiti da se trudimo da ovu vrstu lečenja dobijemo I u državim ustanovama kako bismo rasteretili penzionerski budžet, kaže na kraju razgovora Rajko Kerić, predsednik Udruženja “Žuta mrlja”.
Žuta mrlja – Udruženje pacijenata sa senilnom degeneracijom makule – žute mrlje (zutamrlja.rs)
